Volimo mi dobro pečenje, domaću kobasicu, rebarca koja se odvajaju od kosti i sočan odrezak. Ali nije svako meso jednako dobro za zdravlje. Neke vrste sadrže mnogo zasićenih masti, a mesne prerađevine često su pune soli. Ako ih jedemo previše i prečesto, mogu da povećaju rizik od povišenog holesterola i bolesti srca.

Kod nas se ručak bez mesa često i ne računa kao pravi ručak. Ako nema makar malo pečenja, šnicle ili kobasice, odmah se čuje ono poznato: „A gde je meso?“

I nema ničeg lošeg u tome da volite meso. Ono je dobar izvor proteina, gvožđa, cinka i vitamina B12.

Problem nastaje kada svakodnevno biramo najmasnije komade ili kada nam se doručak i večera svode na kobasice, salame i druge suhomesnate proizvode.

Evo na koje četiri vrste bi trebalo posebno obratiti pažnju.

1. Kobasice - ukusne, ali često pune soli

Priznaćete, malo ko će odbiti dobru domaću kobasicu, naročito uz sir, paradajz i svež hleb.

Međutim, sušene i industrijski prerađene kobasice često sadrže dosta soli i zasićenih masti.

Previše soli može doprineti povišenom krvnom pritisku, dok prevelik unos zasićenih masti može povećati nivo LDL, odnosno takozvanog lošeg holesterola.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava i da redovno konzumiranje prerađenog mesa povećava rizik od raka debelog creva.

To ne znači da će vam jedna kobasica naškoditi, ali nije dobro da suhomesnati proizvodi budu svakodnevni obrok.

2. Svinjska rebarca - najviše nas privlači baš masni deo

Kada se rebarca lepo ispeku i porumene, teško je stati na jednom komadu.

Ipak, upravo oni masni delovi koji mesu daju sočnost sadrže mnogo zasićenih masti.

Ako često jedete velike porcije masnih rebara, naročito uz pomfrit, beli hleb i obilne priloge, lako možete da unesete više kalorija i zasićenih masti nego što vam je potrebno.

To ne znači da su rebarca zabranjena, već da je bolje da ih jedete povremeno i u manjim porcijama.

3. Masni odresci - nije svaki komad govedine isti

Govedina može biti dobar izbor jer sadrži proteine, gvožđe i cink.

Ali postoji velika razlika između nemasnog komada mesa i odreska prošaranog debelim slojevima masnoće.

Masniji odresci sadrže više zasićenih masti, koje pri prekomernom unosu mogu da povećaju LDL holesterol.

Zato je bolje da birate nemasne komade i da meso pripremate sa manje dodatne masnoće.

Ne morate da se odreknete govedine, samo ne treba da mislite da je svaki odrezak podjednako dobar izbor.

4. Jagnjetina - omiljena na slavljima, ali pazite na porciju

Nema slave ni velikog porodičnog okupljanja na kojem se neko neće obradovati jagnjećem pečenju.

Međutim, masniji delovi jagnjetine mogu sadržati dosta zasićenih masti.

Ako imate povišen holesterol ili već vodite računa o zdravlju srca, birajte nemasnije komade i izbegavajte velike porcije.

Jagnjetina sama po sebi nije zabranjena namirnica. Važno je koliko je često jedete, koji deo birate i kako izgleda ostatak vaše ishrane.

Koje meso je najbolje da češće bude na tanjiru?

Ako želite da smanjite unos zasićenih masti, dobar izbor su piletina i ćuretina bez kože, kao i nemasni komadi neprerađenog mesa.

Još bolje je da tokom nedelje menjate izvore proteina, pa da na jelovniku budu i riba, pasulj, sočivo i druga mahunasta jela.

Svetski fond za istraživanje raka preporučuje da se crveno meso ograniči na približno 350 do 500 grama nedeljno, računajući težinu nakon pripreme, dok bi prerađeno meso trebalo jesti što ređe.

Šta je onda najvažnije?

Od sve četiri pomenute vrste, poseban oprez zaslužuju prerađevine poput kobasica, jer osim zasićenih masti često sadrže mnogo soli, a postoje i čvrsti dokazi o povezanosti njihove redovne konzumacije sa rakom debelog creva.

Ali nema potrebe da odmah izbacite svako meso iz frižidera.

Mnogo je važnije da ne jedete stalno isto, da smanjite količinu masnih i suhomesnatih proizvoda i da uz ručak imate dovoljno povrća.

Jer nije problem ako ponekad pojedete rebarca ili komad pečenja. Problem nastaje kada ono što bi trebalo da bude povremeno zadovoljstvo postane svakodnevna navika.