Nekim ljudima je uvek hladno. Nije važno koliko je toplo — stopala su im ledena, ruke su im ledene, a ponekad im je hladno u celom telu. Šta se to dešava?

Ako se pitate zašto vam je stalno hladno, nastavite da čitate. Lekar je objasnio moguće razloge zbog kojih se neki ljudi neprestano osećaju promrzlo i jednostavno ne mogu da se ugreju, kao i šta mogu da urade povodom toga. Neki od uzroka netolerancije na hladnoću su češći i manje ozbiljni, dok drugi mogu biti zabrinjavajući i zahtevati lekarsku pomoć.

Najčešći razlozi zašto vam je stalno hladno

Osećaj hladnoće može biti potpuno bezazlen ili znak da se nešto drugo dešava. Pogledajte koji su to najčešći razlozi zbog kojih vam je stalno hladno.

Prirodno vam je stalno hladno

Verovatno ste čuli nekoga kako kaže da je jednostavno „zimogrožljiv“, i u tome zaista ima istine. Prema rečima dr Aarti Agarval, specijaliste interne medicine sa sertifikatom, iz klinike ,,Juno Medical", neki ljudi zaista prirodno imaju nižu toleranciju na hladnoću i zato im je uvek hladno.

„U odsustvu bilo kakvog medicinskog razloga, neki ljudi zaista imaju tendenciju da im je većinu vremena hladnije nego drugima“, kaže ona za Real Simple. (Važno je napomenuti da to znači da taj stalni osećaj hladnoće nije povezan sa nekim osnovnim zdravstvenim stanjem.)

Zašto se to dešava? Kako navodi dr Agarval, jedan od razloga može biti manja mišićna masa.

„Neki ljudi imaju manju mišićnu masu u odnosu na površinu tela“, objašnjava ona. „Mišići proizvode toplotu, a ako imate manju mišićnu masu, telo ima tendenciju da štedi toplotu tako što preusmerava protok krvi dalje od ekstremiteta.“ To može dovesti do toga da vam ruke i stopala (a možda i celo telo) budu hladni.

I da, neki ljudi imaju veći rizik da im stalno bude hladno: „Žene i starije osobe obično imaju manju mišićnu masu, pa te grupe češće osećaju hladnoću“, kaže dr Agarval.

Nedostatak sna

Neka naučna istraživanja ukazuju na to da ozbiljan nedostatak sna može dovesti do toga da se češće osećate hladno. Razlozi za to su prilično složeni. Vaš ciklus spavanja reguliše cirkadijalni ritam — ponekad nazivan i unutrašnjim telesnim satom. To je unutrašnji raspored koji pomaže telu da razume kada treba da spava, a kada da bude budno. Unutrašnji i spoljašnji signali poput svetlosti, temperature i hormona pomažu telu da zna šta treba da radi.

Kada cirkadijalni ritam „misli“ da je vreme za spavanje, telo reaguje na nekoliko načina. Mozak oslobađa melatonin, hormon koji podstiče san, a telesna temperatura opada.

„Cirkadijalni ritam uzrokuje pad telesne temperature tokom sna“, kaže dr Agarval. „Ako ste budni u vreme kada telo misli da bi trebalo da spavate, verovatno ćete se osećati hladnije nego inače.“

Drugim rečima, tokom dana vam može biti hladnije jer ste toliko umorni da telo misli da je vreme za spavanje.

Loša cirkulacija

Vaš cirkulatorni sistem je zadužen za cirkulaciju krvi kroz telo. Ako imate lošu cirkulaciju, to znači da krv ne protiče dovoljno slobodno ili efikasno.

„Krvni sudovi mogu da se stegnu (ograniče protok krvi) ili prošire (povećaju protok krvi)“, objašnjava dr Agarval.

„Ako je protok krvi ograničen u određene delove tela — najčešće šake i stopala — ti delovi će biti hladni.“

Kako navodi dr Agarval, postoji mnogo razloga zbog kojih možete imati lošu cirkulaciju. Faktori rizika uključuju pušenje i gojaznost, kao i određena zdravstvena stanja. Ako želite da poboljšate cirkulaciju, možete pokušati sa osnovnim merama poput redovnog vežbanja, zdrave ishrane i prestanka pušenja. Takođe, možete posetiti lekara kako biste utvrdili da li je loša cirkulacija povezana sa nekim drugim zdravstvenim stanjem.

Nagli gubitak telesne težine

Neka istraživanja sugerišu da nagao gubitak telesne težine može dovesti do toga da se češće osećate hladno. Postoje dva razloga za to.

„Potkožno masno tkivo (mast koja se nalazi ispod kože) deluje kao izolator protiv hladnoće i pomaže u očuvanju toplote“, kaže dr Agarval.

Kada gubite na težini, možete izgubiti deo te masti, a samim tim i deo izolacije koja vas greje. „Drugo, ako drastično smanjite unos kalorija, metabolizam se usporava kako bi telo sačuvalo energiju“, kaže dr Agarval, što može dovesti do češćeg osećaja hladnoće.

Nedostatak vitamina B12

Vitamin B12 ima ulogu u nekoliko ključnih funkcija u organizmu. Održava nervni sistem zdravim i pomaže telu da proizvodi DNK i RNK. Vitamin B12 se prirodno nalazi u raznim namirnicama — uključujući tunu, tofu, losos, govedinu, mleko i sir — a odraslima je potrebno oko 2,4 mikrograma dnevno.

Pošto je vitamin B12 lako dostupan i nalazi se u mnogim namirnicama, većina ljudi u SAD unosi dovoljno ovog vitamina. Ipak, neki su u većem riziku od njegovog nedostatka. Pošto se vitamin B12 uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla, vegani i vegetarijanci možda moraju da ga suplementiraju. Ostale rizične grupe uključuju osobe starije od 50 godina, osobe sa pernicioznom anemijom, one koji su nedavno imali operaciju digestivnog trakta i osobe sa poremećajima varenja.

Simptomi nedostatka vitamina B12 uključuju:

  • Umor

  • Slabost

  • Zatvor

  • Gubitak apetita

  • Gubitak telesne težine

  • Megaloblastnu anemiju (koja može izazvati osećaj hladnoće)

  • Osećaj hladnoće, peckanja ili utrnulosti (posebno u rukama ili stopalima)

Hipotireoza

Ako imate hipotireozu, imate usporen rad štitaste žlezde. Štitasta žlezda je mala žlezda koja proizvodi hormone koji utiču na način na koji telo koristi energiju. Usporena štitasta žlezda znači da ne proizvodi dovoljno hormona da bi zadovoljila potrebe organizma. Jedan od simptoma povezanih sa hipotireozom je netolerancija na hladnoću.

Hipotireoza može biti uzrokovana različitim zdravstvenim stanjima, ali može nastati i kao posledica određenih vrsta terapije (poput operacije ili zračenja). Veći rizik imaju žene, osobe starije od 60 godina, ljudi koji su ranije imali problema sa štitastom žlezdom ili imaju određena hronična oboljenja (poput dijabetesa tipa 1 ili lupusa).

Anemija

Anemija je poremećaj krvi koji se javlja kada nemate dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca za prenos kiseonika kroz telo. Postoji više vrsta anemije.

Može nastati usled gubitka krvi, ali i kada telo ne proizvodi dovoljno crvenih krvnih zrnaca ili ih prebrzo razgrađuje. Pored umora, kratkog daha i glavobolje, anemija može izazvati hladne ruke i stopala. Veći rizik imaju trudnice, osobe sa obilnim menstrualnim krvarenjem i oni kojima nedostaju određeni nutrijenti (poput gvožđa, folne kiseline i vitamina B12).

Poremećaji krvnih sudova

Nekoliko poremećaja krvnih sudova povezano je sa netolerancijom na hladnoću. Među njima su periferna arterijska bolest i Rejnoova bolest.

Periferna arterijska bolest (PAD) nastaje kada se krvni sudovi toliko suze ili zapuše da ne mogu da prenose krv iz srca do drugih organa. Ovo može biti uzrokovano nakupljanjem masnih naslaga u arterijama (ateroskleroza). PAD najčešće pogađa noge ili ruke. Veći rizik imaju pušači, osobe sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom, visokim holesterolom i osobe starije od 60 godina.

Rejnoova bolest je redak poremećaj krvnih sudova koji najčešće pogađa prste na rukama i nogama. Ako imate Rejnoovu bolest, krvni sudovi se mogu stegnuti kada vam je hladno ili kada ste pod stresom, što dovodi do smanjenog protoka krvi u određenim delovima tela. Naučna zajednica još uvek istražuje uzroke ove bolesti, ali je poznato da može biti povezana sa povredama, određenim zdravstvenim stanjima i nekim lekovima. Veći rizik imaju žene, osobe starije od 30 godina, ljudi sa porodičnom istorijom bolesti i oni koji žive u hladnijim klimama.

Dijabetes

Dijabetes je zdravstveno stanje koje karakterišu povišeni nivoi glukoze u krvi. Postoje dve vrste dijabetesa: dijabetes tipa 1 i dijabetes tipa 2.

Kod tipa 1 telo ne proizvodi insulin — hormon koji omogućava telu da koristi glukozu kao izvor energije. Kod tipa 2 telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ga ne koristi efikasno. Osećaj hladnoće, utrnulosti ili peckanja, naročito u stopalima ili rukama, jedan je od simptoma povezanih sa dijabetesom.

 

Šta uraditi ako vam je stalno hladno

Kao što vidite, postoji mnogo različitih razloga zbog kojih se stalno možete osećati hladno, a neki od njih povezani su sa osnovnim zdravstvenim stanjima. Prvi korak treba da bude poseta lekaru kako biste utvrdili zašto se stalno osećate hladno — ili da potvrdite da nema medicinskog problema. Možda ste jednostavno osoba koja „stalno oseća hladnoću“ ili vam je potrebno više sna.

„Ako razvijete netoleranciju na hladnoću zbog medicinskog stanja, ona će verovatno biti praćena i drugim simptomima“, kaže dr Agarval. „Ipak, uvek je dobra ideja da se posavetujete sa lekarom u vezi bilo kakvih zdravstvenih problema.“

Ako želite da se u međuvremenu zagrejete, postoji nekoliko pametnih načina da se borite protiv stalnog osećaja hladnoće:

  • Vežbajte: Kretanje može pomoći da se trenutno zagrejete. Pošto redovno vežbanje poboljšava cirkulaciju, može vam pomoći i dugoročno da vam bude toplije.

  • Nosite slojevitu odeću: Već znate ovo, ali nošenje slojeva tople odeće pomaže da se zagrejete i ostanete izolovani od hladnoće.

  • Kupite grejni jastučić: Za udobno zagrevanje, razmislite o grejnom jastučiću, bilo mikrotalasnom ili na struju, u zavisnosti od vaših preferencija. Držite male gel pakete koji se lako aktiviraju u automobilu, torbi za posao, fiokama pored kreveta i svuda gde vam mogu zatrebati da se zagrejete.

  • Dovoljno spavajte: Pošto nedostatak sna može biti uzrok netolerancije na hladnoću, važno je da svake noći dovoljno odmarate.

  • Jedite uravnoteženu ishranu: Pošto su neke nutritivne deficijencije povezane sa osećajem hladnoće, obavezno unosite sve potrebne nutrijente.

  • Smanjite duvan: Duvan i pušenje povezani su sa poremećajima krvnih sudova. Smanjenje unosa duvana može smanjiti rizik od ovih stanja i poboljšati cirkulaciju uopšte.

 

 

Bonus video: