Sutra slavimo jedan od najvećih i najradosnijih hrišćanskih praznika. Materice se slave dve nedelje pred Božić. Prema običajima deca treba da porane i kanapom, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu majku, na isti način na koji su njih majke vezivale na Detinjce.
Simbolika
Majka se pravi da ne zna zašto je vezana, dok joj deca čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se "dreši". Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.
Simbolika ovog uzajamnog "vezivanja" i "drešenja" dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog - Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga. U želji, dakle, da njegov dolazak sačekamo vezani najčvršćim vezama međusobne ljubavi, jer je i on - Božić - ljubav, koja je "sveza savršenstva" i mi se o Detinjcima, Matericama i Ocima međusobno "vezujemo" i "drešimo", piše MagazinNovosti.
Koje se sve žene vezuju?
Važna je ljubav i prisnost koju na ovaj praznik treba da podele svi članovi porodice. Vezuju se i udate žene u okruženju, komšinice, tetke, bake...
Materice su, kao nekada, i danas prilika da se obraduju siromašna ili deca bez roditelja. Nekada su žene koje imaju udate ćerke bez dece, odlazile kod njih u posetu, noseći kolače i darove za otkupljenje, ćerki materijal za haljinu, zetu košulju.
U dubljem, crkvenom kontekstu, praznici Detinci, Materice i Očevi ne povezuju samo jednu generaciju, nego sve generacije roditelja i dece unazad.
To povezivanje seže do najdaljih, najstarijih vremena biblijske istorije kada se sećamo svih velikih žena iz predhrišćanskih i hrišćanskih vremena.
