U periodu od 21 do 23 časa, naš mozak, um i svest odmaraju, ali ako ne zaspemo u ovom periodu, naše mentalne sposobnosti i inteligencija će postepeno opasti. Ove negativne posledice osetićemo tek posle nekoliko godina, a za to vreme naš mozak će postupno i neprimetno odumirao.
Čuveni ruski doktor i psiholog Oleg Torsunov takođe zagovara ideju o poštovanju takozvanog prirodnog režima, ističući da je ovo jedina razumna dnevna rutina koje se moramo pridržavati.
Budni između 23 časa i 1 sat po ponoći
Budno stanje posle 23 časa pa sve do jedan sat posle ponoći takođe donosi određene neprijatne i opasne posledice. Dok je aktivnost organizma posle ponoći povezana je sa slabljenjem nervnog sistema, koji će vremenom početi da slabi.
Pojedinci koji izbegavaju san u ovom periodu patiće od gubitka životne snage, što se manifestuje kroz mišićni i nervni sistem, kroz slabost organizma, pesimizam, letargiju, gubitak apetita, prekomerne težine ili nekontrolisanog gubitka težine, mentalne i fizičke slabosti.
- Posledice su izuzetno neprijatne i opasne. Tako je regulacija ravnoteže vitalnih funkcija celog organizma poremećena, što uzrokuje pad imuniteta i razvoj hroničnih bolesti. Ako nastavite sa ovakvim ometanjem prirodnih zakona i dnevne rutine, mogu se pojaviti posledice u obliku ozbiljnih promena u funkcionisanju nervnog sistema i rada unutrašnjih organa - objašnjava Oleg Torsunov, stručnjak u oblasti prirodne psihologije.
Budni između 1 i 3 sata po ponoći
Opšte emocionalno stanje i emocionalna snaga mogu biti narušeni ukoliko ostanete budni u periodu od jedan sat po ponoći do tri sata ujutru.
Neposredne posledice budnog stanja u ovom periodu su preterana razdražljivost, agresivnost i izraženo neprijateljstvo prema okolini. Ukoliko se ovo prirodno pravilo narušava može doći do jake emocionalne iscrpljenosti čoveka, pa su ljudi u tom stanju skloni razdražljivosti, napadima histerije i aneksioznosti.
Dalje trajne posledice su postupni razvoj depresivne psihoze. Tako se osoba neko vreme preterano uzbuđuje, a zatim ubrzo pada u duboku depresiju. Postepeno, percepcija sveta svim čulima opada, sluhom, dodirom, vidom, mirisom, a takođe se smanjuje i aktivnost receptora ukusa.
