U periodu od 21 do 23 časa, naš mozak, um i svest odmaraju, ali ako ne zaspemo u ovom periodu, naše mentalne sposobnosti i inteligencija će postepeno opasti. Ove negativne posledice osetićemo tek posle nekoliko godina, a za to vreme naš mozak će postupno i neprimetno odumirao.
Čuveni ruski doktor i psiholog Oleg Torsunov takođe zagovara ideju o poštovanju takozvanog prirodnog režima, ističući da je ovo jedina razumna dnevna rutina koje se moramo pridržavati.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
Budni između 23 časa i 1 sat po ponoći
Budno stanje posle 23 časa pa sve do jedan sat posle ponoći takođe donosi određene neprijatne i opasne posledice. Dok je aktivnost organizma posle ponoći povezana je sa slabljenjem nervnog sistema, koji će vremenom početi da slabi.
Pojedinci koji izbegavaju san u ovom periodu patiće od gubitka životne snage, što se manifestuje kroz mišićni i nervni sistem, kroz slabost organizma, pesimizam, letargiju, gubitak apetita, prekomerne težine ili nekontrolisanog gubitka težine, mentalne i fizičke slabosti.
- Posledice su izuzetno neprijatne i opasne. Tako je regulacija ravnoteže vitalnih funkcija celog organizma poremećena, što uzrokuje pad imuniteta i razvoj hroničnih bolesti. Ako nastavite sa ovakvim ometanjem prirodnih zakona i dnevne rutine, mogu se pojaviti posledice u obliku ozbiljnih promena u funkcionisanju nervnog sistema i rada unutrašnjih organa - objašnjava Oleg Torsunov, stručnjak u oblasti prirodne psihologije.
Budni između 1 i 3 sata po ponoći
Opšte emocionalno stanje i emocionalna snaga mogu biti narušeni ukoliko ostanete budni u periodu od jedan sat po ponoći do tri sata ujutru.
Neposredne posledice budnog stanja u ovom periodu su preterana razdražljivost, agresivnost i izraženo neprijateljstvo prema okolini. Ukoliko se ovo prirodno pravilo narušava može doći do jake emocionalne iscrpljenosti čoveka, pa su ljudi u tom stanju skloni razdražljivosti, napadima histerije i aneksioznosti.
Dalje trajne posledice su postupni razvoj depresivne psihoze. Tako se osoba neko vreme preterano uzbuđuje, a zatim ubrzo pada u duboku depresiju. Postepeno, percepcija sveta svim čulima opada, sluhom, dodirom, vidom, mirisom, a takođe se smanjuje i aktivnost receptora ukusa.
