Dve velike studije, američka i kanadska, otkrile su da su lekovi benzodiazepini (za teskobu i spavanje) i antikolinergici (za spavanje, ali i za alergije i prehlade) povezani s većim rizikom od demencije ako se koriste mesecima.
U obema studijama rizik je bio veći što su ljudi duže koristili te lekove i što su doze bile veće.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
No, Pol Šulc, profesor neurologije na UTHealth Houston u razgovoru za The Washington Post upozorava da temeljna patologija koja dovodi do demencije počinje najmanje 20 godina pre nego što su simptomi bolesti vidljivi.
''Trebalo bi proučiti uzimanje tableta za spavanje više od 20 godina pre pojave demencije'', poručio je Šulc, uz napomenu da je korišćenje sredstava za spavanje u medicini kontroverzno pitanje.
Shutterstock
Pre uzimanja tableta treba utvrditi da li postoji apneja
Šulc upozorava i da ''mnogi pacijenti uzimaju tablete za spavanje, a da nisu prethodno ispitali da li imaju poremećaje poput apneje, koja je osnovni uzrok nesanice i povećava njihov rizik od demencije''.
Zbog potrebe dužeg praćenja obolelih, korelacija između tableta za spavanje i razvoja demencije tokom 15 godina praćena je u studiji, objavljenoj u časopisu Journal of Alzheimer’s Disease.
Shutterstock
Učestvovalo je više od tri hiljade 70-godišnjaka koji na početku istraživanja nisu bili dementni, a zatim se godinama pratilo koliko često koriste tablete za spavanje u rasponu od antihistaminika i melatonina do valerijane, antidepresiva, antipsihotika, benzodiazepina i zolpidema.
Čak i ako lekove za spavanje nisu uzimali svakodnevno, već samo pet do deset puta mesečno, to je skoro 80 posto povećalo njihov rizik od razvoja demencije, stoji u zaključcima uz napomenu da su potrebna daljnja istraživanja kako bi se utvrdili mehanizmi koji stoje u pozadini, istraživački članak.
Važno je napomenuti da lekovi, korišćeni u studiji, imaju različite mehanizme delovanja pa melatonin deluje poput prirodnog melatonina, benzodiazepini se koriste za kratkotrajno lečenje nesanice, a zolpidem povećava aktivnost GABA kanala. Antihistaminici poput difenhidramina ili doksilamina centralno blokiraju histaminske receptore i izazivaju osećaj pospanosti.
Bonus video:
