Dok pričamo o Milinkoviću, infarkt se može sprečiti: Kardiolog dr Ristić otkriva koje su smrtonosne pretnje srcu

Danas je održana komemoracija povodom iznenadne smrti reditelja Milorada Milinkovića, koji je preminuo usled srčanog udara. Vest da je umro u porti crkve, neposredno pre nego što je trebalo da se pričesti, ponovo je pokrenula pitanja o tome da li postoje znaci koji mogu da najave srčani udar i kako se on može sprečiti.

Gostujući u emisiji "Jutro" na Prvoj televiziji, kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić istakao je da slučajevi iznenadne srčane smrti nisu retki.

"Svakodnevno se susrećemo sa takvim slučajevima. Pitanje je zašto dolazi do toga. Postoji nekoliko faktora koji to mogu objasniti. Promene vremenskih prilika, nagle oscilacije temperature, posebno loše utiču na osobe koje već imaju hronične bolesti poput hipertenzije, astme ili psihičkih problema. Upravo su ti pacijenti najugroženiji kada je reč o iznenadnim srčanim udarima," objasnio je dr Ristić.

Prema njegovim rečima, ključ za smanjenje rizika leži u preventivnim pregledima, koji bi trebalo da postanu obavezni i dostupni svima.

"Prevencija je ključna. Nažalost, u našoj zemlji taj segment nije dovoljno razvijen. Potrebno je uvesti strože mere koje bi građane obavezale na redovne preglede. Trenutno se nalazimo pri dnu evropske lestvice kada je reč o zdravstvenim pokazateljima. Iako smo nešto napredovali, daleko smo od zadovoljavajućeg stanja. Problem je i u našem mentalitetu – sve radimo uz ono poznato 'Lako ćemo'. Međutim, zdravlje zahteva ozbiljan pristup i odgovornost," naglasio je doktor.

Dr Ristić je takođe istakao da su najugroženiji upravo pacijenti sa već postojećim zdravstvenim problemima.

"Najosetljiviji su oni koji već imaju povišen krvni pritisak ili osećaju povremene bolove u grudima. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje preventivne preglede za sve rizične grupe, jer se na taj način može značajno smanjiti rizik od smrtnog ishoda. Nažalost, kod nas je taj segment i dalje zanemaren," rekao je dr Ristić.

Dodao je da i način života doprinosi sve većem broju srčanih udara.

"Mi smo narod koji voli da slavi, da jede masnu hranu, a pušenje i gojaznost dodatno pogoršavaju situaciju. Preventivne mere bi trebalo uvoditi već u školama, kako bi deca naučila koliko je važno voditi računa o zdravlju. Nažalost, umesto toga, deca uče o stvarima koje im neće pomoći u svakodnevnom životu. Već sada imamo učenike sa ozbiljnim zdravstvenim problemima – gojaznost, visok pritisak, pušenje. Sve to treba adresirati kroz obrazovni sistem," istakao je dr Ristić.

Kardiohirurg je naglasio da srčani udar može da se spreči ako se na vreme prepoznaju simptomi i preduzmu mere.

"Najčešće je infarkt povezan sa poremećajem srčanog ritma i jakim bolovima u grudima. Najobičniji EKG može da pokaže da li postoji rizik. Danas su medicinski uređaji i tehnologija toliko napredovali da je moguće na vreme otkriti potencijalne probleme i sprečiti fatalne ishode. Zato je važno obavljati redovne preglede i pratiti svoje zdravstveno stanje. Na taj način možete produžiti svoj radni vek i kvalitet života," zaključio je dr Ristić.