"Sindrom božićnog srca" nije samo vezan za emocije, kako se često misli, već je povezan s rizicima za srce koji nastaju usled zloupotrebe alkohola, stresa i prejedanja tokom prazničnih dana.
Praznični stres, obilni obroci, porodična okupljanja, ali i hladnoća, koja dodatno opterećuje srce, mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Profesor doktor Petar Otašević, kardiolog, objasnio je simptome "sindroma božićnog srca", koji se mogu pojaviti kod pacijenata tokom prazničnog perioda.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
— Prvi je osećaj ubrzanog rada srca koji nastaje zbog previše unosa alkohola i hrane i može nastati bol u grudima, visok pritisak i ozbiljne aritmije — rekao je profesor Otašević.
Božićni srčani sindrom javlja se često samo kada nema mnogo aktivnosti i kada se ne radi, pa se često konzumira nezdrava hrana i popije koja čašica više.
— Umerenost je stvar karaktera. Potrebno je znati svoje granice u kojima treba i ostati kada su u pitanju hrana i piće. Ako imate neku bolest ili ste u starijoj dobi treba da budete oprezni i da obavezno redovno uzimate lekove — istakao je profesor.
Profesor navodi da su ovi problemi najučestaliji ponedeljkom.
Kako hladno vreme utiče na kardio vaskularne bolesti?
— Tokom hladnih dana skupljaju se krvni sudovi i u tom periodu, kao što je i poznato, češće imamo problema sa akutnim infarktima miokarda i šlogom. Čišćenje snega je težak fizički zadatak koji zahteva dobru fizičku formu, pa se treba čuvati — rekao je profesor.
Srčani udar je uvek opasan, i kad je blaži, i kad je jači. Često nismo ni svesni da smo imali srčani udar koji je ostavio posledice.
— Postoje grupe bolesnika kod kojih su ti simptomi odsutni, kao recimo kod dijabetičara, jer ako dijabet dugo traje, on može da napadne nerve i te osobe ne osećaju bol koji je alarm da nešto nije u redu. Kod žena to ne mora biti bol u grudima, može biti bol u ramenu ili jednostavno nedostatak vazduha. Ako se osećate bitno lošije nego što je vaše uobičajeno zdravstveno stanje, potrebno je potražiti lekarsku pomoć — rekao je profesor.
Koji su faktori rizika različitih pacijenata?
— Faktori rizika su univerzalni, to je povišen krvni pritisak, dijabetes, povišen holesterol i odgovarajući način života. Žene, naročito posle 65 godine budu u problemu od nastanka kardio vaskularnih bolesti — navodi profesor Otašević.
Kako živeti posle moždanog udara, infarkta?
— Preventiva je nešto što nam kao naciji nije jača strana i mi generalno ne idemo kod lekara kada smo zdravi, a u tome je ključ sprečavanja kasnijih komplikacija. Ono što mi kao lekari, pogotovo kardiolozi savetujemo, da do 40 godine svakih dve ili tri godine idemo na preglede, a posle 40. godine na pregled treba ići jednom godišnje. Ako ste naizgled zdravi, kontrolišite svoje zdravlje — navodi profesor.
Dodaje da emocije mogu biti i pozitivne i negativne, radost ili depresija, naročito kod starijih ljudi. Utiče i stres koga se treba čuvati.
— Preporuka je održavati zdrav način života,redovno vežbanje, umerena ishrana…— rekao je kardiolog prof. dr Petar Otašević.
Bonus video:
