Skoro svaka kuća danas ima aparat za merenje pritiska, a mnogi pacijenti sa hipertenzijom redovno prate svoj pritisak, često nekoliko puta dnevno. Međutim, mnogi od njih ne pridržavaju se osnovnih pravila, što može dovesti do pogrešnih rezultata. Bez obzira na to da li koristite klasičan ili digitalni aparat, postoje određena uputstva koja je važno pratiti kako biste dobili tačne vrednosti.
Merenje krvnog pritiska postalo je svakodnevna rutina za mnoge osobe, posebno za one sa hipertenzijom. Danas na tržištu postoji širok spektar uređaja, među kojima se najčešće koriste digitalni i klasični aparati za merenje pritiska. Iako oba uređaja imaju svoje prednosti, važno je znati koji aparat pruža preciznije rezultate i kada je koji uređaj najbolji izbor.
Klasični aparat – preciznost i pouzdanost
Klasični aparat za merenje pritiska, sa stetoskopom i pumpicom, smatra se "zlatnim standardom" kada je u pitanju tačnost. Mnoge studije pokazale su da ovaj aparat daje preciznije rezultate u poređenju sa digitalnim uređajem, posebno kada je reč o osobama sa nestabilnim pritiscima. Klasični aparat je pogodniji za medicinske profesionalce, ali i za osobe koje već imaju iskustva sa merenjem pritiska.
Za tačno merenje, veoma je važno pridržavati se uputstava o pravilnom postavljanju manžetne i visini ruke. Pored toga, potrebno je malo više vremena i truda, jer morate slušati otkucaje srca kroz stetoskop, što može biti izazovno za ljude koji nisu navikli na ovu vrstu aparata.
Digitalni aparat – jednostavnost i praktičnost
S druge strane, digitalni aparat je mnogo jednostavniji za korišćenje, jer automatski meri pritisak i daje očitanje na ekranu. Ovi uređaji su pogodniji za starije osobe, ljude koji nisu obučeni u medicinskom smislu, ili one koji traže brz i lak način merenja. Digitalni aparati mogu se koristiti kod kuće bez potrebe za dodatnim veštinama ili iskustvom.
Međutim, digitalni uređaji mogu biti podložniji greškama, naročito ako se ne koriste pravilno ili ako su osetljivi na spoljne faktore, kao što su elektromagnetna zračenja. Takođe, rezultati mogu biti manje precizni, pogotovo kod osoba sa vrlo niskim ili visokim krvnim pritiscima, jer neki digitalni aparati mogu imati problema sa preciznošću u ekstremnim vrednostima.
Koji aparat izabrati?
Izbor između digitalnog i klasičnog aparata zavisi od vaših potreba i veštine. Ako tražite jednostavnost i brzinu, digitalni aparat može biti bolji izbor. S druge strane, ako želite maksimalnu preciznost i imate iskustva u korišćenju, klasični aparat bi mogao biti bolji izbor.
Za najbolje rezultate, preporučuje se da koristite oba aparata u kombinaciji. Merenje pritiska kod kuće, nekoliko puta dnevno, i beleženje prosečnih vrednosti može pružiti precizniju sliku vašeg zdravlja nego jedno merenje u ambulanti.
Bez obzira na aparat koji koristite, preporučuje se da pre merenja provedete oko 10 minuta u mirnom sedećem položaju. Takođe, izbegavajte pušenje, kafu i fizičku aktivnost najmanje pola sata pre merenja. Tokom merenja, nemojte razgovarati.
Optimalne vrednosti pritiska prema zvaničnim smernicama kardioloških institucija su 120/80 mmHg, dok se vrednosti do 140/90 mmHg smatraju normalnim.
