Mnoge namirnice, čak i one koje važe za zdrave, mogu povisiti nivo šećera u krvi kod osoba s dijabetesom tipa 2.
Ipak, to ne znači da ih morate potpuno izbaciti iz ishrane. Naučite kako im pristupiti na pravi način kako biste bolje kontrolisali nivo šećera u krvi.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
Ako imate dijabetes tipa 2, sigurno znate koliko je važno pratiti unos ugljenih hidrata. Ali nije samo količina ugljenih hidrata ta koja određuje kako će neka hrana uticati na nivo šećera u krvi.
"Iako se sve namirnice bogate ugljenim hidratima pretvaraju u šećer u našem telu, njihov uticaj na nivo šećera zavisi i od vlakana, proteina i masti koje sadrže", objašnjava Vandana Šet, registrovana dijetetičarka i sertifikovana edukatorka za dijabetes iz Los Anđelesa.
Svi ti faktori utiču na glikemijski indeks (GI) hrane – pokazatelj koliko brzo neka namirnica povisuje nivo šećera u krvi u poređenju s čistom glukozom (koja ima GI 100). Hrana poput testenine i sportskih napitaka ima visok GI i može izazvati nagli skok šećera, dok zelena salata, tamna čokolada i kikiriki imaju nizak GI i minimalan uticaj.
1. Proizvodi od belog rafinisanog brašna – rafinisani izvor ugljenih hidrata
Namirnice koje sadrže belo brašno, poput belog hleba, testenine i belog pirinča, spadaju u rafinisane izvore ugljenih hidrata, što znači da im je tokom prerade uklonjen veći deo vlakana.
"Vlakna su vrsta ugljenih hidrata koja imaju brojne koristi. Telo ih ne vari, pa pozitivno utiču na zdravlje creva i mogu usporiti varenje, što pomaže stabilizaciji šećera u krvi. Takođe, daju duži osećaj sitosti, što može sprečiti prejedanje i time indirektno pomoći u kontroli šećera", kaže dr. Sara Tomas, nutricionistkinja i istraživačica specijalizovana za dijabetes.
Kad god možete, birajte celovite žitarice – integralni hleb, testeninu od celovitog zrna i smeđi pirinač, koji su bogati vlaknima korisnim za regulaciju šećera. Dobri izbori su i kvinoja, amarant, heljda i oljušteni ječam, savetuje Tomas.
2. Zaslađeni napici
"Vrlo je teško kontrolisati nivo šećera u krvi ako pijete zaslađene napitke. Osim što sadržavaju velike količine šećera, napici poput gaziranih pića, zaslađenog ledenog čaja i čak voćnih sokova skoro da ne sadrže proteine, masti ni vlakna. Uz to, ne daju osećaj sitosti", kaže dr. Rasa Kazlauskaite, endokrinološkinja i profesoka na Rush Univerzitetu u Čikagu.
3. Brza hrana
Kad pomislimo na brzu hranu, uglavnom je povezujemo s visokim kalorijama i masnoćama, ali ona može biti i bogata šećerom i rafinisanim ugljenim hidratima, što dovodi do naglog skoka nivoa šećera. Neki hamburgeri iz restorana brze hrane sadrže skoro jednako šećera kao i čokoladica. Na primer, jedan brzi čizburger može sadržati 7 g šećera i 32 g ugljenih hidrata, dok čokoladica od 56 g ima oko 29 g šećera i 35 g ugljenih hidrata.
4. Sušeno voće
Sušeno voće može povisiti nivo šećera, ali to nije razlog da ga potpuno izbacite iz ishrane. Naprotiv, ono je bogato vitaminima, mineralima, antioksidansima i vlaknima, što je korisno za zdravlje i upravljanje dijabetesom, kaže Tomas.
Bonus video:
