Mleko je namirnica niskog glikemijskog indeksa, veoma bogata hranljivim materijama, kažu stručnjaci sa Ajova državnog univerziteta u Ejmsu. Osim obilja proteina, vitamina A, D, B12 i B2, sadrži i važne minerale koje mnogi odrasli ne unose u dovoljnoj količini (kalcijum, magnezijum i kalijum), kao i sastojke koji mogu da preduprede dijabetes, snize holesterol i zaštite srce. Iako nije sporno da su mlečni proizvodi veoma bogati važnim nutrijentima, još se razmatraju pojedine dobrobiti koje im neke studije pripisuju.
Evo šta kažu istraživanja…
Stop dijabetesu
Naučnici iz Škole narodnog zdravlja pri američkom univerzitetu Harvard smatraju da prirodni sastojak mleka i mlečnih prerađevina može da smanji rizik od dijabetesa tipa 2. Oni veruju da zahvaljujući transpalmitoleičnoj kiselini ljudi koji svakodnevno konzumiraju određene količine mleka i mlečnih proizvoda imaju manji rizik za razvoj dijabetesa tipa 2.
Snižava holesterol
Istraživanja sprovedena na državnom univerzitetu u Kanzasu i univerzitetu u Pensilvaniji pokazala su da konzumiranje jedne šolje mleka dnevno može da snizi nivo masnoće u krvi za 7 odsto, a time i rizik od pojave srčanog napada i moždanog udara sa smrtnim ishodom – za čak 14 posto.
Dr Daglas Gof,objasnio je da je to zbog sposobnosti mleka da uspori varenje ugljenih hidrata. Ljudi sa dijabetesom tipa 2, prema specijalisti, trebalo bi da konzumiraju mleko sa niskim sadržajem masti.
On je naglasio i da je važno da dijabetičari u organizam unose odgovarajuću količinu proteina, a hranu bogatu ovim nutrijentom je najbolje jesti za doručak.
Promena u jutarnjoj rutini može doneti koristi u upravljanju dijabetesom tipa 2, prema novoj studiji objavljenoj u Journal of Dairy Science. H. Daglas Gof, PhD, i tim naučnika iz Human Nutraceutical Research Unit na Univerzitetu Guelph, u saradnji sa Univerzitetom u Torontu, ispitali su efekte konzumacije mleka bogatog proteinima za doručak na nivoe glukoze u krvi i sitost nakon doručka i drugog obroka. Mleko konzumirano sa doručkastim žitaricama smanjilo je postprandijalnu koncentraciju glukoze u krvi u poređenju s vodom, dok je visoka koncentracija mlečnih proteina smanjila postprandijalnu koncentraciju glukoze u krvi u poređenju sa normalnom koncentracijom mlečnih proteina. Takođe, tretman s visokim sadržajem proteina smanjio je apetit nakon drugog obroka u poređenju sa niskoproteinskom verzijom.
"Metaboličke bolesti su u porastu globalno, pri čemu su dijabetes tipa 2 i gojaznost glavne brige za ljudsko zdravlje," rekli su dr Gof i njegov tim. "Stoga, postoji potreba za razvojem dijetetskih strategija za smanjenje rizika i upravljanje gojaznošću i dijabetesom kako bi se osnažili potrošači da poboljšaju svoje lično zdravlje."
U ovoj randomizovanoj, kontrolisanoj, dvostruko slepoj studiji, tim je ispitao efekte povećanja koncentracije proteina i povećanja udelа whey proteina u mleku konzumiranom uz žitarice bogate ugljenim hidratima na glukozu u krvi, osećaj sitosti i unos hrane kasnije tokom dana. Variranje whey i kazeinskih proteina prirodno prisutnih u mleku oslobađa želudačne hormone koji usporavaju varenje, povećavajući osećaj sitosti. Varjenje whey proteina postiže ovaj efekat brže, dok kazeinski proteini pružaju dugotrajniji efekat.
Iako je tim pronašao samo skromnu razliku u unosu hrane na ručku kada su povećali whey protein za doručak, otkrili su da mleko konzumirano uz žitarice bogate ugljenim hidratima smanjuje glukozu u krvi čak i nakon ručka, a mleko bogato proteinima imalo je veći efekat. Mleko sa povećanim udelom whey proteina imalo je skroman efekat na pre-ručnu glukozu, postižući veće smanjenje nego što to pruža regularno mleko.
Prema dr Gof i njegovim kolegama, "Ova studija potvrđuje značaj mleka za doručak kako bi se pomoglo sporijem varenju ugljenih hidrata i održavanju nižih nivoa šećera u krvi. Nutricionisti su uvek naglašavali značaj zdravog doručka, a ova studija bi trebala podstaknuti potrošače da uključe mleko."
