Bez simptoma, ali opasan: Genetski holesterol može izazvati srčani udar kod mlađih

Ova bolest može biti izuzetno opasna jer često nema očigledne simptome, a obično se otkriva tek kada neko doživi srčani udar. Ravnoteža holesterola zavisi od naše ishrane, nivoa fizičke aktivnosti, ali i genetike. Nažalost, neki ljudi se rađaju sa genetskom predispozicijom koja uzrokuje visok nivo holesterola, što je poznato kao porodična hiperholesterolemija, ili genetski holesterol. Ako se ovaj problem ne prepozna na vreme, može dovesti do srčanog udara, čak i kod mladih ljudi.

Genetska predispozicija za visok holesterol

„Obično se rađamo sa veoma niskim nivoima LDL holesterola. Problem nastaje zbog ishrane, fizičke neaktivnosti, gojaznosti i sličnih faktora. Međutim, neki pacijenti mogu imati genetsku grešku koja uzrokuje povišen holesterol. Ova bolest, poznata kao porodična hiperholesterolemija, nije retka i može se prenositi sa roditelja na decu. Ako jedan od roditelja ima ovu bolest, šansa da će dete imati povišen holesterol je 50%. Osobe sa veoma visokim nivoima holesterola koje ne prate i ne kontrolišu svoj nivo često dožive srčani udar u mlađem uzrastu,“ objašnjava prof. dr. Katarina Lalić, endokrinolog.

Veza između LDL holesterola i ateroskleroze

Prema njenim rečima, kod mladih ljudi koji dožive srčani udar, često treba posumnjati na porodičnu hiperholesterolemiju. „Istraživanja jasno pokazuju da duža izloženost visokom nivou holesterola značajno povećava rizik od ateroskleroze,“ upozorava prof. Lalić.

Naslage LDL holesterola na zidovima krvnih sudova, poznate kao plak, mogu vremenom suziti krvne sudove i smanjiti protok krvi, što dovodi do bolesti srca i krvnih sudova. Zbog toga se LDL holesterol često naziva „lošim holesterolom“. Dok će osobe koje ne pate od visokog holesterola i koje vode računa o zdravlju biti izložene riziku od srčanog udara i ateroskleroze obično tek nakon 60. godine, osobe sa povišenim nivoom holesterola mogu se suočiti sa ovim problemima mnogo ranije.

„Kod osoba koje nisu izložene dodatnim rizicima (pušenje, gojaznost, dijabetes, starost), nivo LDL holesterola treba da bude ispod 3 mmol/l. Kod umerenog rizika, nivo LDL holesterola treba da bude ispod 2,6 mmol/l, dok bi kod visokog rizika nivo trebao biti manji od 1,8 mmol/l. Osobe sa najvećim rizikom trebaju imati vrlo nizak nivo, ispod 1,4 mmol/l,“ napominje dr. Lalić.

Važnost skrininga i ranog otkrivanja

Jednostavan test krvi može otkriti povišen holesterol i omogućiti pravovremeno smanjenje njegovog štetnog uticaja na krvne sudove. Problem je što mnogi ljudi sa povišenim LDL holesterolom nemaju nikakve simptome i često saznaju za problem tek nakon srčanog udara. Stoga je važno redovno proveravati nivo LDL holesterola. Preporučuje se da muškarci urade prvi skrining sa 35 godina, a žene sa 45 godina, ili ranije ako imaju druge rizične faktore, poput porodične anamneze srčanih ili moždanih udara.

Nakon skrininga, važno je konsultovati lekara koji će proceniti kardiovaskularni rizik na osnovu nivoa LDL holesterola i drugih parametara, kao što su prethodni kardiovaskularni događaji u porodici, i uputiti pacijenta na odgovarajuće tretmane.