Reč je o takozvanim cherry angiomima, a zbog izražene boje, koja podseća na trešnju, lako su uočljivi. No, predstavlja li njihova pojava razlog za zabrinutost?

Dve dermatološkinje su za Prevention objasnile šta su cherry angiomi, zašto nastaju i kada bi njihova pojava mogla biti razlog za zabrinutost.

Šta su zapravo cherry angiomi?

Cherry angiomi, koje dermatološkinja dr. Dua AbdelHameid neformalno naziva "trešnjicama", male su crvene ili ljubičaste tačkice na koži. Reč je o nakupinama krvnih sudova koje rastu brže od uobičajenog. Najčešće se pojavljuju na abdomenu, a ponekad i na rukama i nogama. Obično nastaju kao tačkice veličine milimetar ili dva, no dr. Lusija Tornburg navodi da mogu narasti i do pola centimetra.

Ona dodaje kako su u početku često ravne s kožom, a vremenom postanu izbočene. Iako se mogu pojaviti na koži bilo koje boje, dr. Tornburg primećuje da su češće kod osoba svetlije puti. Dr. Tornburg kaže da je otprilike polovina pacijenata koje je pregledala jednog jutra imala angiome.

Ljudi obično dobiju prvih nekoliko u kasnim dvadesetima ili ranim tridesetima, a njihov broj se s godinama polako povećava. Dr. AbdelHameid objašnjava da neke osobe na kraju mogu imati i stotine takvih tačkica.

Zašto nastaju?

Jasan uzrok nije poznat.

"Verujemo da postoji genetska komponenta jer se često pojavljuju kod članova iste porodice", kaže dr. AbdelHameid. "Pacijentima obično objasnim: 'Ako su vam ih roditelji puni, za očekivati je da ćete ih i vi imati nekoliko'".

Ipak, najveći faktor rizika verovatno su godine.

"Gotovo svaka odrasla osoba starija od 75 godina ima barem poneki", kaže dr. Tornburg, a to potvrđuju i istraživanja.

Neki naučnici smatraju da bi ulogu moglo imati i oštećenje od sunca, ali ta veza još nije potpuno jasna.

"Ne bih rekla da su direktna posljedica sunca na jednak način kao, na primer, sunčane ili staračke pege", kaže dr. AbdelHameid.

Ona ističe da ima mnogo pacijenata koji se uopšte ne izlažu suncu, a svejedno ih dobijaju, pa je uzrok verovatno složeniji. Kod žena ulogu mogu imati i značajne hormonalne promene.

Neke primete više crvenih izraslina tokom trudnoće ili vide da postojeće rastu.

"Verujemo da je to povezano s hormonima", objašnjava dr. AbdelHameid. "Slična se stvar ponekad događa i u menopauzi, iako ne tako izraženo".

Jesu li opasni?

Dobra vest je da angiomi nisu zloćudni i ne mogu to postati, tvrdi dr. AbdelHameid. Dakle, nisu opasni, a dr. Tornburg dodaje da nisu ni zarazni. "Možete ih smatrati 'slatkim malim ukrasima' na svojoj koži", kaže dr. AbdelHameid.

Ipak, ako se odjednom pojavi veliki broj angioma, na primer, između 10 i 50, to nije uobičajeno. U retkim slučajevima takva pojava može biti povezana s malignim melanomom, pa je nužno posetiti dermatologa.

Kada posetiti dermatologa?

Sami angiomi nisu opasni, ali budući da ponekad mogu ličiti na neku retku vrstu opasnog melanoma, pametno je da svaku novu mrlju ili onu koja brzo raste pregleda lekar. Isto važi za promene koje krvare ili vas na bilo koji način brinu. Takođe, kao što je spomenuto, iznenadna pojava velikog broja tačkica razlog je za pregled.

Čak i ako dermatolog potvrdi da je reč o običnim angiomima, to je odlična prilika za pregled cele kože. Dr. Tornburg kaže da ljudi u njenu ordinaciju često dolaze zbog dobroćudnih promena, ali ona tokom pregleda ponekad pronađe druge, opasne promene koje pacijent nije ni primetio. Zaključak je da odlazak na pregled cele kože kod dermatologa nikad nije loša ideja.

Video:

embed