O važnosti mikrobioma sve se češće priča. Bilo da ste biohaker u potrazi za dugovečnošću ili samo želite da se rešite nadutosti, svi putevi vode ka mikrobiomu.

Naš sistem za varenje je takozvani „drugi mozak“, a čini se da od zdrave crevne flore zavisi mnogo toga, od mladolikog izgleda i jakog imuniteta pa sve do dobrog mentalnog stanja. 

Ali kako najbolje brinuti o ovoj unutrašnjoj džungli?

Vlakna su mnogima prva asocijacija. Međutim, poznata studija Univerziteta Stanford objavljena u časopisu Cell, čiji su autori Hana S. Vastik, Džastin L. Sonenberg i saradnici, ukazuje na to da bi nešto drugo trebalo da bude na samom vrhu prioriteta za zdrav mikrobiom.

Povrće ili fermentisane namirnice: Šta je zapravo bolje za crevni mikrobiom?

Kupus

Naučnici su tokom 17 nedelja pod mikroskop stavili dve grupe ljudi:

  • Grupa na vlaknima: Drastično su povećali unos voća, povrća, mahunarki i integralnih žitarica.

  • Grupa na fermentisanoj hrani: U svakodnevnu ishranu uveli su ozbiljne količine jogurta, kefira, kimčija, kombuhe i kiselog kupusa.

Rezultati su bili prilično iznenađujući i, iskreno, na prvi pogled suprotni onome što bismo očekivali.

Verovatno nisam jedina koja zdravo varenje povezuje upravo s vlaknima. Ali ova studija je pokazala da kratkoročno povećanje unosa povrća i žitarica ne menja (pa time i ne povećava) raznovrsnost naših crevnih bakterija onako kako bismo očekivali. Vlakna jesu nahranila postojeće bakterije i podstakla ih da proizvode više enzima za razgradnju hrane, ali ako u startu nemate bogatu i raznovrsnu crevnu floru, previše vlakana može da vam izazove samo dodatnu nadutost i blagi upalni šok.

Uticaj fermentisane hrane na creva i imunitet

Creva

S druge strane, grupa koja je jela fermentisanu hranu doživela je pravi procvat:

  • Povećana raznovrsnost mikrobioma: Konzumiranje fermentisanih namirnica dovelo je do jasnog i stabilnog povećanja raznovrsnosti dobrih bakterija.

  • Pad upalnih markera u krvi: Ono što je najviše fasciniralo istraživače jeste uticaj na imunitet. Kod ispitanika iz ove grupe zabeležen je pad nivoa čak 19 upalnih proteina u krvi, uključujući i zloglasni interleukin-6 (IL-6), koji se povezuje s hroničnim upalama, stresom i preranim starenjem.

  • Jednaka efikasnost za sve: Ovaj pozitivan pomak dogodio se kod apsolutno svih učesnika, bez obzira na početno stanje njihovih creva.

Znači li to da treba potpuno da zaboravite na brokoli i jedete samo kimči? Naravno da ne. Vlakna su i dalje neophodna dugoročna hrana za naše dobre bakterije.

Ali ako želite brz restart varenja, jači imunitet i manje upala u telu, poruka ove studije je jednostavna: umesto da terate sebe da pojedete još jednu činiju sirove salate, prvo u svoju svakodnevnu ishranu vratite staru dobru fermentisanu i ukiseljenu hranu. Vaš „drugi mozak“ biće vam i više nego zahvalan, prenosi Vogue.

 

Bonus video:

Video