Međutim, sve je više dokaza koji pokazuju da osam sati možda nije idealna mera, na šta upućuje i novi pregledni rad objavljen u časopisu Brain Medicine, piše The Independent.

Šta kažu moderna istraživanja?

Paralelno su se pojavili i dokazi iz velikih istraživanja koja su proučavala odnos sna i zdravlja u industrijalizovanim zemljama. Ako se optimalan san definiše kao onaj koji je povezan s najboljim zdravstvenim stanjem, mnoge studije upućuju na to da bi idealna mera mogla biti manja od osam sati.

Jedno nedavno istraživanje koristilo je snimke mozga i tela te molekularna merenja kako bi istražilo povezanost sna i starenja organa. Prema tim nalazima, optimalna količina sna iznosi između 6,4 i 7,8 sati, zavisno od pola i posmatranog organa.

Brojne studije pokazuju da su i prekratko i predugo spavanje povezani s lošijim zdravljem, što uključuje bolesti srca, moždani udar, kognitivni pad i gojaznost. Naučnici još raspravljaju da li je previše sna uzrok lošeg zdravlja ili samo njegov rani simptom.

U svakom slučaju, ti nalazi osporavaju ideju da je svima potrebno tačno osam sati i sugerišu da na dosledno i znatno duže spavanje treba obratiti pažnju.

Istraživanja pokazuju da mladi odrasli ljudi, kada im se pruži prilika, spavaju duže od zdravih starijih osoba. Čak i ljudi iste dobi mogu imati vrlo različite potrebe za snom.

To potvrđuju i preporuke američke Nacionalne fondacije za spavanje, koje navode da bi odrasle osobe od 26 do 64 godine trebale spavati između sedam i devet sati, ali i da je za neke prihvatljiv raspon od šest do deset sati. To je daleko od univerzalnog pravila o osam sati.

Video:

embed