Ljudi koji tokom dana provode više vremena na jakom svetlu ređe obolevaju od demencije, pokazalo je veliko istraživanje u kojem je učestvovalo više od 87.000 ljudi. Zanimljivo je da nije neophodno ni jako sunce – dovoljno dnevne svetlosti može da se dobije i kada je napolju oblačno.

Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Medicinskog univerziteta u Guangdžouu, a koje je objavljeno u stručnom časopisu General Psychiatry, obuhvatilo je 87.577 odraslih osoba iz Velike Britanije.

Svi učesnici bili su deo velike britanske zdravstvene baze UK Biobank. Na početku istraživanja niko od njih nije imao demenciju, a prosečna starost bila je 62 godine. Nešto više od polovine učesnika bile su žene.

Svaka osoba je sedam dana nosila poseban uređaj na zglobu koji je merio kretanje i količinu svetlosti kojoj je bila izložena.

Zatim su istraživači pratili njihovo zdravstveno stanje u proseku 8,1 godinu. Za to vreme demencija je dijagnostikovana kod 741 osobe.

Ne morate da čekate sunčan dan

Rezultati su pokazali da su osobe koje su tokom dana bile izložene svetlosti jačoj od 1.000 luksa imale približno 16 odsto manji rizik od demencije u poređenju sa onima koji su provodili vreme u slabije osvetljenom prostoru.

Da biste stekli predstavu o kakvoj svetlosti je reč, 1.000 luksa može da odgovara dnevnom svetlu napolju kada je oblačno.

Još zanimljiviji rezultat zabeležen je kod ljudi koji su najmanje 42 minuta dnevno provodili na svetlosti jačoj od 5.000 luksa, kakva se može izmeriti napolju tokom vedrog dana.

Kod njih je rizik od demencije bio približno 17 odsto manji.

Istraživači su naveli i da je izloženost jakom dnevnom svetlu kraća od 42 minuta bila snažnije povezana sa kasnijom pojavom demencije nego nekoliko poznatih faktora rizika, među kojima su gojaznost, konzumiranje alkohola i povrede glave.

S druge strane, u ovoj studiji nije pronađena statistički značajna povezanost između noćnog osvetljenja i rizika od demencije.

Zašto je dnevna svetlost toliko važna?

Objašnjenje se možda krije u našem unutrašnjem biološkom satu.

Telo ima prirodan ritam koji prati smenu dana i noći, a poznat je kao cirkadijalni ritam.

On utiče na to kada smo pospani, kada imamo najviše energije, kako spavamo, ali i na određene funkcije mozga.

Dnevna svetlost pomaže organizmu da pravilno uskladi taj ritam.

Kod ljudi koji imaju demenciju često se javljaju poremećaji spavanja i biološkog sata, zbog čega istraživači smatraju da ova povezanost zaslužuje dodatnu pažnju.

U pojedinim analizama pokazalo se da obrasci spavanja, fizičke aktivnosti i određene razlike u građi mozga mogu da objasne približno trećinu uočene veze između dnevne svetlosti i rizika od demencije.

Povezanost je bila izraženija kod osoba koje prirodno kasnije odlaze na spavanje, kod onih koji su tokom noći izloženi većoj količini svetlosti, kao i kod nosilaca varijante gena APOE ε4, koja je povezana sa povećanim rizikom od demencije.

Da li svakodnevna šetnja može da pomogne?

Istraživači smatraju da bi vreme provedeno na dnevnom svetlu moglo da postane još jedan koristan pokazatelj prilikom procene rizika od demencije.

„Izloženost dnevnom svetlu mogla bi da posluži kao novi pokazatelj rizika od demencije“, izjavio je Honglijang Feng sa Medicinskog univerziteta u Guangdžouu, jedan od autora istraživanja.

Ipak, važno je razumeti šta su rezultati zaista pokazali.

Ovo istraživanje ne dokazuje da dnevna svetlost sprečava demenciju. Ono pokazuje povezanost između veće izloženosti svetlosti tokom dana i manjeg rizika od razvoja bolesti.

Osim toga, uređaji su merili svetlost na zglobu, a ne količinu svetlosti koja zaista dopire do očiju.

Postoji i mogućnost da su kod nekih učesnika promene povezane sa demencijom počele mnogo pre postavljanja dijagnoze, zbog čega su se manje kretali i ređe izlazili napolje.

Ipak, rezultati otvaraju zanimljivo pitanje: koliko vremena svakodnevno provodimo na prirodnom svetlu?

Mnogi od nas ujutru odlaze na posao, veći deo dana provode u zatvorenom prostoru, a kući se vraćaju kada je već mrak.

Zbog toga bi čak i kratka dnevna šetnja mogla da bude korisna navika. Boravak napolju donosi i druge prednosti, poput više kretanja i boljeg usklađivanja ritma spavanja.

Dnevna svetlost nije lek protiv demencije, ali ovo veliko istraživanje pokazuje da vredi dodatno proučiti njenu ulogu u očuvanju zdravlja mozga.