Ali šta se događa ako ga jedemo svaki dan?

Šta ako ga jedemo svaki dan?

Svakodnevna konzumacija putera sama po sebi ne znači da će se dogoditi nešto loše. Ključna je količina. Problem može nastati ako veće količine putera postanu redovni deo ishrane. Time raste unos kalorija i zasićenih masnih kiselina, čiji prekomeran unos može povisiti nivo LDL holesterola u krvi.

Nemačko društvo za ishranu preporučuje da zasićene masne kiseline čine najviše deset odsto ukupnog dnevnog energetskog unosa. Deo zasićenih masti preporučuje se zameniti nezasićenima, posebno onima iz biljnih izvora.

Velika studija pratila je više od 200.000 ljudi

Zanimljive rezultate donelo je i veliko istraživanje objavljeno 2025. godine u časopisu JAMA Internal Medicine. Naučnici su analizirali podatke više od 200.000 odraslih osoba koje su praćene duže od 30 godina.

Veći unos putera bio je povezan s višim rizikom od ukupne smrtnosti, dok je veći unos biljnih ulja bio povezan s nižim rizikom. Posebno je zanimljiva procena prema kojoj je zamena deset grama putera dnevno jednakom količinom biljnih ulja bila povezana sa 17 odsto manjim rizikom od ukupne smrtnosti.

slika

No tu je važna razlika: rezultati ne znače da će puter nekome direktno skratiti život niti da će zamena deset grama automatski smanjiti njegov lični rizik za 17 odsto. Reč je o posmatračkom istraživanju koje pokazuje povezanost, a ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu.

Treba li potpuno prestati jesti puter?

Za većinu ljudi - ne. Puter nije ni "otrov" koji treba izbaciti iz ishrane ni namirnica koju bismo trebali jesti zbog navodnih zdravstvenih koristi.

Povremena ili umerena količina može biti deo uravnotežene ishrane, dok je za zdravlje srca i krvnih sudova korisno da većina masnoća u ishrani dolazi iz izvora bogatih nezasićenim masnim kiselinama.

Drugim rečima, svakodnevni tanki sloj putera na hlebu nije isto što i ishrana bogata zasićenim mastima. Kod putera je količina važnija od pitanja jedete li ga baš svaki dan.

Video:

slika