Da li ste primetile kako razgovor sa pravom prijateljicom može gotovo trenutno da spusti tenziju i vrati vam osećaj smirenosti? Vreme provedeno sa bliskim osobama nije samo prijatno – naučno je dokazano da ženska prijateljstva smanjuju stres i nivo kortizola u telu.

Jedno zanimljivo istraživanje pokazalo je da žene različitih starosnih grupa komuniciraju na različite načine, a posebno se fokusiralo na to koliko su ženska prijateljstva snažna i dugotrajna.

Istraživanje pod nazivom „What are friends for? The impact of friendship on communicative efficiency and cortisol response during collaborative problem solving among younger and older women“ objavljeno je u maju 2021. godine u časopisu Journal of Women and Aging.

Istraživanje su vodile tadašnje postdoktorandkinje Mišel Rodrigez i Si On Jun sa instituta ,,Beckman", a multidisciplinarni tim naučnica istraživao je kako starost i poznanstvo utiču na komunikaciju među ženama, pri čemu su merile efikasnost razgovora i fiziološki odgovor na stres.

Ženska prijateljstva – prirodni lek za stres

Ovo istraživanje razlikovalo se od drugih jer, umesto uobičajenog pristupa „bori se ili beži“, koji je više vezan za muški način reagovanja na stres, koristi teoriju „neguj i poveži se“, koja bolje opisuje kako žene komuniciraju i nose se sa stresom.

Prema toj teoriji, žene štite svoju decu i prijatelje (negovanjem) i traže podršku u društvenom okruženju kako bi se zajedno lakše suočile sa izazovima (povezujući se), piše Natural Medicine.

„Žene su tokom evolucije razvile alternativni mehanizam za suočavanje sa stresom“, objasnila je Michelle Rodrigues, danas vanredna profesorka na Odeljenju za društvene i kulturne nauke Univerziteta Marquette. „Umesto povlačenja, žene se okreću svojim prijateljicama.“

Istraživanje: Razgovor sa prijateljicom opušta telo

U istraživanju je učestvovalo 32 žene – 16 u dobi od 62 do 79 godina i 16 u dobi od 18 do 25 godina. Svaka učesnica bila je u paru – ili sa prijateljicom (poznata osoba) ili sa ženom koju prvi put sreće (nepoznata osoba). Zajedno su rešavale niz komunikacionih zadataka.

U jednom zadatku, jedna žena je imala pred sobom niz apstraktnih oblika (tzv. tangrami), a zatim je drugoj morala objasniti kako ih posložiti – bez da druga vidi oblike. Rodrigezova objašnjava: „Jedna žena je mogla reći da joj neki oblik izgleda kao pas, dok bi druga mogla reći da izgleda kao trokut, znak stop i kotač bicikla.“

Efikasnost komunikacije merila se brojem reči potrebnih za tačno slaganje oblika – što manje reči, to bolja komunikacija.

Dob igra ulogu, ali ne kako biste očekivale

Rezultati su pokazali da su mlađe žene efikasnije komunicirale sa prijateljicama, ali znatno slabije sa nepoznatim osobama. Starije žene pokazale su izuzetnu fleksibilnost – jednako su uspešno komunicirale i sa prijateljicama i sa nepoznatim ženama. Drugim rečima, sa godinama žene postaju veštije u objašnjavanju i razumevanju, bez obzira na to koliko dobro poznaju sagovornicu.

„Zadatak poput ovog zahteva da se stavite u perspektivu druge osobe. Čini se da su mlađe žene opreznije u tome, dok starije žene to lakše uspevaju – čak i sa nepoznatim osobama“, istakla je Rodrigezova.

Zanimljivo je da, iako starije osobe često imaju manji, ali kvalitetniji krug prijatelja, to ne znači da gube sposobnost komunikacije sa nepoznatima. Upravo suprotno – ovo istraživanje pokazuje koliko je važno da se žene svih starosnih grupa povezuju i uče jedna od druge.

„Iako starije žene preferiraju da provode vreme sa onima do kojih im je najviše stalo, jasno je da imaju razvijene socijalne veštine za uspešnu komunikaciju sa bilo kim, kad god to požele“, dodala je Rodrigezova.

Prijateljstva štite od stresa – i to dokazano

Naučnice su tokom testova merile i nivo kortizola u pljuvački, što je pouzdan pokazatelj nivoa stresa.

„Kada doživite stres, ako vam sistem za reagovanje na stres funkcioniše normalno, telo oslobađa kortizol, koji zatim podstiče otpuštanje glukoze u krv. To se u nivou pljuvačke očituje otprilike 15 do 20 minuta nakon stresne situacije“, pojasnila je Rodrigezova. „Ako vidimo porast nivoa kortizola u odnosu na početno stanje, to znači da je osoba pod većim stresom.“

No, kakve veze to ima sa prijateljstvom? U obe starosne grupe, žene koje su zadatke rešavale sa prijateljicama imale su znatno niži nivo kortizola nego one koje su radile sa nepoznatim ženama.

„Velik deo istraživanja vezan za hipotezu ‘neguj i poveži se’ fokusirao se isključivo na mlade žene, stoga je izuzetno važno videti da isti efekti traju tokom celog života“, istakla je Rodrigezova.

Zaključak? Ženska prijateljstva nisu samo emotivno ispunjavajuća – ona nas i fiziološki štite od stresa. I što je najlepše – to je tako tokom celog života.

 

Bonus video: