Ljudi neprestano traže načine kako produžiti život, a stručnjaci tvrde da rešenje možda nije daleko. Gluteusi, odnosno mišići zadnjice, najveći su mišići u ljudskom telu i ključni su za držanje tela, kretanje, ali i izgled. No stručnjaci upozoravaju da su oni i važan pokazatelj opšteg zdravlja, uključujući uticaj bolesti i sedelačkog načina života, piše The Independent.

"Gluteusi su izuzetno važni za samostalan život", izjavila je za The New York Times Teresa Marko, profesorka fizikalne terapije sa Univerziteta Touro. "Želite li bez poteškoća izaći iz tramvaja? Želite li ustati sa stolice ili WC šolje?"

Snažniji mišići za duži život

Istraživači već dugo znaju da nam izgradnja mišića može pomoći da živimo duže. Prema podacima neprofitne organizacije AARP, samo jedan sat treninga snage nedeljno može povećati očekivani životni vek za 17 odsto. Deo objašnjenja leži u promenama koje donosi starenje. Prema Harvardu, prosečna osoba u tridesetima izgubiće oko četvrtinu mišićne snage do 70. godine, a čak polovinu do 90. godine života.

"Mišićna masa zaista je ključ dugovečnosti. Ona nam daje sigurnost da ćemo što duže ostati funkcionalni", objasnila je Elaina Manolis, profesorka fizikalne terapije sa Univerziteta Northeastern. "Ako želimo živeti dugo i kvalitetno, važno je zadržati samostalnost, a to uveliko zavisi od toga koliko se dobro krećemo."

Zašto je zadnjica važnija nego što mislimo

Gluteusi, koji uključuju gluteus maximus, medius i minimus, ključni su za kretanje i pravilno funkcionisanje celog tela. Stručnjaci ističu da pomažu u spečavanju povreda i bolova, stabilizuju kukove i karlicu, rasterećuju kičmu te ublažavaju opterećenje pri hodanju i trčanju. Istraživanja pokazuju i da jači gluteusi smanjuju rizik od padova kod starijih osoba.

"Snažni gluteusi važni su za pravilan položaj karlice, pokretanje tela pri hodanju i trčanju, ali i za ravnotežu, primera radi kada stojimo na jednoj nozi", rekla je fizioterapeutkinja Ejmi Koč. "Pomažu i pri podizanju tereta jer podupiru donji deo leđa te smanjuju opterećenje na kolena."

Koristi nisu samo fizičke. Postoje dokazi da je snaga mišića nogu povezana i sa zdravljem mozga u starijoj dobi. "Snažni mišići nogu deluju poput pumpi koje podstiču cirkulaciju prema mozgu tokom hodanja, čime se povećava snabdevanje kiseonikom i hranljivim materijama. Mišićna aktivnost takođe poboljšava osetljivost na insulin i smanjuje upalne procese", objasnio je za Vogue dr. Kris Rena, osnivač LifeSpan Medicine.

"Kada dođe do takve slabosti, problemi se postupno gomilaju", objašnjava dr. Endru Beng, kiropraktičar iz klinike Cleveland. "Iako naziv zvuči bezazleno, posledice mogu biti ozbiljne i uticati na sposobnost kretanja."

Postoje načini kako to sprečiti, pravilno držanje pri sedenju, stopala ravno na podu, izbegavanje prekrštanja nogu i redovno ustajanje. Ipak, ni to nije dovoljno ako se gluteusi ne aktiviraju. U tom slučaju drugi mišići, poput zadnje lože i vrata, preuzimaju opterećenje, što može otežati čak i ustajanje sa stolice.

"Sedenje tokom većeg dela dana, u proseku oko osam sati, povezano je s većim rizikom od prerane smrti", upozorila je dr. Keli M. Dejvis, doktorka sportske medicine s klinike Mayo.

Aktivirajte ih dok još možete

Vežbe poput mosta za gluteus, čučnjeva, potisaka kukovima i mrtvog dizanja mogu pomoći u jačanju mišića zadnjice. Korisno je i penjanje stepenicama, korišćenje stepera ili trčanje. Važno je pritom ne preterivati. Međunarodno udruženje za sportske nauke preporučuje serije od 6 do 12 ponavljanja s većim opterećenjem kako bi se podstakla izgradnja mišića.

"Ključno je oponašati pokrete koje svakodnevno koristimo", rekao je za The New York Times Sandor Dorgo, profesor kineziologije na Univerzitetu Texas u San Antoniju.

Video: