Jedna od najpoznatijih je Džemina Nikolić iz aleksinačkog sela Gornji Ljubeš. Rođena je 1968. godine, a njen otac Žarko odlučio je da joj da ime po televizoru marke „Gemini“, koji je kupio povodom njenog rođenja. U to vreme televizor je bio pravo tehnološko čudo i simbol prestiža, pa odluku treba posmatrati upravo u tom kontekstu.

Zbog svog imena, Džemina je tokom života često morala da objašnjava ko je i odakle je. „Dešavalo se da moram da pokazujem ličnu kartu jer su sumnjali da nisam Srpkinja“, ispričala je. Iako je želela da se zove Ana, poštovala je očev izbor. Njenom suprugu neobično ime nikada nije smetalo, jer se poznaju od detinjstva i zna celu porodičnu priču.

Džemina nije usamljena. U matičnim knjigama u Srbiji mogu se pronaći i muška imena poput Jorgovan, Plamen, Omiljeni, Brusli, Gricko, Oblak, Biserko, Svilenko, Ris, Tarzan, Mrgud i Ruzvelt. Među ženskim imenima izdvajaju se Bistra, Sjajna, Duga, Čajka, Bogorodica, Pepeljuga, Pravda, Pobeda, Paloma, Metka, Mirođija, Lasta i Kiša.

Neka imena dolaze iz sveta filma i serija, pa su tako pojedinci u Srbiji dobili imena Rijana, Arijana, Ešli, Kim, Patrik, Kiti, Princ ili Šeherezada. Neobično ime nosi i medicinska sestra iz Nove Varoši koja se zove Omiljena. Kako kaže, uvek je bila jedina sa tim imenom i to joj je imponovalo, iako je neobično za sredinu u kojoj živi.

Ipak, dok neki svoje neobično ime nose s ponosom, drugi odlučuju da ga promene. Prema podacima, više stotina ljudi godišnje podnese zahtev za promenu ličnog imena, a zakon to omogućava svima starijima od 15 godina. Cena postupka je oko 800 dinara.

Češće se menjaju prezimena, naročito nakon razvoda, ali i tada odluka često nosi emocionalnu težinu. Ime i prezime, kako ističu stručnjaci, nisu samo administrativna kategorija, oni su deo identiteta, lične istorije i odnosa prema porodici i društvu.