Bakin porcelan je samo za ukras ili ipak ne? Evo da li je bezbedno jesti i piti iz njega

Ako ste ikada obilazili radnje sa polovnom robom ili prodavnice antikviteta, znate da se najlepši porcelan, tanjiri i stakleno posuđe često mogu naći po cenama koje predstavljaju pravu sitnicu. Ova umetnička dela mogu da ulepšaju svaku večeru ili unesu šarm u bilo koji prostor.

Međutim, nije neuobičajeno da antički porcelan potencijalno sadrži olovo, a ne postoji bezbedan nivo izloženosti olovu.

Pre nego što postavite svoju kolekciju polovnog porcelana za večeru, poslušajte stručnjake koji su objasnili zašto je olovo toliko čisto u starinskom posuđu, kako da prepoznate da li vaš polovni porcelan sadrži olovo i kako da ga bezbedno koristite.

Zašto je olovo često u starinskom porcelanu i posuđu

Olovo se često dodavalo u gleđi i boje kako bi proizvodi poput posuđa ili staklarije trajali duže, a njihove boje bile sjajnije, kaže Erika Markez, vanredni profesor na Fakultetu za javno zdravlje Univerziteta u Nevadi, u Las Vegasu, i direktorka Programa za prevenciju i suzbijanje trovanja olovom kod dece u Nevadi za sajt Martha Stewart. Ona napominje da se olovo čak dodavalo i u olovni kristal kako bi se poboljšala njegova bistrina, kao i u keramičke gleđi jer stvaraju glatku, sjajnu završnu obradu.

Ali olovo koje se može nalaziti u gleđi ili boji u setu starinskog koštanog porcelana može da iscuri u hranu koju servirate u njemu. Vremenom, izloženost olovu može dovesti do trovanja olovom, što izaziva simptome kao što su visok krvni pritisak; bol u stomaku, mučnina i zatvor; depresija i razdražljivost; zaboravnost; gubitak apetita; kao i bol ili trnci u šakama i stopalima.

Markezova napominje da ne sadrži svako starinsko posuđe olovo, i ako ne jedete iz njega, ono ne predstavlja rizik.

„Ako vaše starinsko ili antičko posuđe i staklarija služe samo kao ukras i ne koriste se za jelo i piće, onda ne predstavljaju direktnu opasnost sve dok ostaju neoštećeni“, kaže ona. „Međutim, najveći razlog za zabrinutost jeste kada se ovi proizvodi koriste za kuvanje i jelo. Visoko kisela hrana može da dovede do otpuštanja olova u hranu i piće.“

Vrste posuđa koje mogu sadržati olovo

Neke vrste porcelana i posuđa za serviranje imaju veću verovatnoću da sadrže olovo od drugih. Evo nekih od najčešćih vrsta koje možete pronaći u lokalnoj radnji sa polovnom robom ili antikvitetima.

• Starinski porcelan ili posuđe proizvedeno pre 1971. godine

• Gleđosano terakota posuđe iz Latinske Amerike (osim ako nije izričito označeno kao bezbedno olova)

• Posuđe koje ima reljefne ukrase oslikane preko gleđi umesto ispod nje

• Posuđe koje ima oštećenu gleđ ili kredasti ostatak nakon pranja

Šon Dženingz, vlasnik prodavnice antikviteta i starina „Original & Worn“, takođe obraća pažnju na druge pokazatelje. „Počinjem tako što pogledam poleđinu predmeta. Oznake proizvođača, zemlja porekla i drugi pečati mogu vam pomoći da saznate ko ga je napravio i otprilike kada“, kaže Dženingz. „Kao opšte pravilo, bio bih oprezniji sa komadima koji su stari nekoliko decenija, posebno iz sredine 20. veka i ranije.“

Kako utvrditi prisustvo olova

Nažalost, ne možete utvrditi da li vaš starinski porcelan sadrži olovo samo na osnovu izgleda. Možda sumnjate da komplet porcelana koji ste kupili na rasprodaji imovine može predstavljati rizik zbog nekih od gore navedenih znakova, ali to zaista ne možete znati samo posmatranjem.

Jedna stvar koju možete učiniti jeste da testirate porcelan na olovo.

„Možete kupiti kućne setove za testiranje na olovo, ali upozoravam da negativan rezultat ne garantuje da je predmet bez olova ili bezbedan za upotrebu sa hranom. Ti testovi imaju svoja ograničenja“, kaže Markezova.

Svoje posuđe možete testirati i profesionalno na olovo, ali to može biti preskupo i nepraktično.

Kućni testovi na olovo su lako dostupni u većini prodavnica gvožđarije i onlajn prodavnica. Obično funkcionišu tako što se aktivirani štapić protrlja o površinu posude i sačeka da promeni boju kako bi se ukazalo na prisustvo olova. Neki testovi koriste aktiviranu tečnost na koju se potom primenjuje posebno svetlo da bi se videlo da li je promenila boju.

Kao što je Markezova napomenula, kućni testovi na olovo zaista imaju ograničenja — u jednom pregledu kompleta za kućno testiranje, recenzenti su primetili da su neki testovi bili dobri u detektovanju vrlo visokih nivoa olova, ali su rezultati postajali nejasniji za niže nivoe.

Da li treba da koristite starinski porcelan?

Dakle, da li je bezbedno koristiti vaš starinski set porcelana? Pa, odgovor zavisi od toga kako nameravate da ga koristite. Ako želite da jedete iz njega, onda je bezbednije koristiti starinski porcelan proizveden od 1970-ih godina pa nadalje. Upotreba olova postala je strože regulisana 1970-ih, a te regulative su od tada postale samo strože.

Ako je vaš porcelan napravljen 1990-ih, možda čak ima i oznaku na koju možete obratiti pažnju, a koja ukazuje na to da je bezbedan za hranu.

„Godine 1994, propis 21 CFR § 109.16 zahtevao je da ’kvalifikovano’ dekorativno keramičko posuđe ispunjava zahteve u pogledu označavanja“, kaže Markezova. „To ne zabranjuje olovo u keramičkom posuđu; to samo zahteva od kompanija da prave razliku između dekorativnog keramičkog posuđa i proizvoda namenjenih za upotrebu sa hranom.“

Ipak, ako je bilo koji komad vašeg porcelana okrnjen ili polomljen, nemojte ga koristiti za hranu — oštećenje gleđi može biti opasnije od olova.

„Volim habanje i nesavršenosti koje dolaze sa starim komadima, ali kada govorimo o tome da zapravo jedete iz njih, pukotine, krhotine, mrežasta ispucalost ili jako istrošena gleđ su nešto sasvim drugo“, kaže Dženingz. „Ako se površina raspada, bio bih mnogo oprezniji u vezi sa stavljanjem hrane na nju.“

Na kraju krajeva, ako niste sigurni da li vaš starinski porcelan sadrži olovo, najbolje je da se držite isključivo dekorativne upotrebe. „Nije sve što je preživelo 80 ili 100 godina spremno za ponovnu upotrebu“, kaže Dženingz. „Ponekad je najbolji način da u tome uživate taj da cenite zanatsko umeće i činjenicu da je taj predmet još uvek tu.“

Bonus video: