Ovo je HRANA koja je NAJVAŽNIJA za bebin organizam: Doktorka objašnjava kad je KLJUČNO da unosi OVAKVU hranu

Lana Vidović Vesti 04.10.2022 08:00 0

Prema američkoj Akademiji za pedijatriju, postoje određene hranjive stvari koje su posebno kritične, a njihov nedostatak može da ima doživotne posledice

Hrana koju dete jede u prve dve godine života ima snažan učinak na njegovo zdravlje i razvoj. Ishrana u najranijem periodu života ne samo da može da utiče na rizike za razvoj gojaznosti, visokog krvnog pritiska i dijabetesa u detinjstvu i odraslom dobu, već su prve dve godine najvažnije razdoblje za razvoj mozga, uključujući područja koja kontrolišu pamćenje, obradu, planiranje i pažnju.

SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA

AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti

NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni

BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike

Prema američkoj Akademiji za pedijatriju, postoje određene hranjive stvari koje su posebno kritične, a njihov nedostatak može da ima doživotne posledice, a to uključuje i gvožđe, cink, bakar, holin i vitamin D.

Prema Akademiji, nedovoljan unos ključnih hranjivih sastojaka može da dovede do deficita u funkciji mozga koji ne može da se preokrene. Odnosno, neadekvatna ishrana tokom prve dve godine povezana je s nižim IQ-om, problemima u ponašanju i manjim uspehom u školi.

"Istraživanja na ovom području postaju važna. Stvarno možemo da poboljšamo zdravlje dece dugoročnim obraćanjem pažnje na ishranu",kaže doktorka Sara Džejn Švarcenberg, profesorka pedijatrije na Univerzitetu u Minesoti.

Mnoga deca koja se doje, a starija su od šest meseci ne dobijaju odgovarajuću količinu cinka, gvožđa i vitamina D. Zato je važno da se osigura da bebe dobijaju ove hranjive sastojke putem čvrste hrane.

Ove hranjive stvari su posebno važne za rani razvoj mozga, a evo u kojim namirnicama možete da ih pronađete:

Kada je reč o proteinima: meso, riba, jaja, jogurt, pasulj, žitarice

Za veći unos Cinka: govedina, svinjetina, mleko, tofu, pasulj, puter od kikirikija, a za Bakar: cele žitarice, pasulj, krompir.

Kada je reč o unosu Gvožđa: govedina, piletina, riba, obogaćene žitarice, spanać, a za Selen: piletina, obogaćena testenina, jaja, smeđi pirinač.

Folna kiselina: Španać, sok od narandže, pirinač, avokado, hleb od celih žitarica, a Jod ćete da pronađete u Bakalaru, kuhinjskoj soli, mleku, škampima, jajima, konzerviranoj tuni.

Vitamin A: Slatki krompir, šargarepa, mango, jaja, mleko, Vitamin D: Losos, tuna, mleko, Vitamin K: Španać, kelj, brokoli, grašak, borovnice, Vitamin B6: žitarice, banane, krompir, kikiriki puter, Vitamin B12: žitarice, losos, mleko, govedina, jogurt, sir...