Mihaela Jozić imala je samo 44 godine kada joj je dijagnostikovan rak dojke – u sedmom mesecu trudnoće i dan pre venčanja. Bila je u jednom od najsrećnijih i najranjivijih perioda života kada je stigla teška vest koja joj je preokrenula svet. U početku je bila šokirana i slomljena, ali je ubrzo odlučila da se bori – i tu borbu je, iako tešku i dugotrajnu, dobila.
Teška dijagnoza u srećnom periodu
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
Mihaela je sama napipala kvržicu na dojci, a iako su lekari pretpostavljali da je u pitanju bezazleni fibroadenom, nije joj dalo mira. Intuicija ju je naterala da potraži dodatne preglede – što joj je i spasilo život. Ubrzo je potvrđen karcinom dojke, i to u visokoj trudnoći. Na dan venčanja otišla je po drugo mišljenje, pa zatim stala pred matičara. Iako je slavlje bilo skromno i u senci dijagnoze, venčanje pamti kao izuzetno emotivan događaj.
Lečenje tokom trudnoće
Primila je dve hemoterapije dok je još bila trudna, a nakon što je na svet donela zdravog dečaka, nastavila je sa još 14 ciklusa hemoterapije, operacijom i 25 zračenja. Hemoterapije je nazivala „tretmanima“ i trudila se da im pristupi sa pozitivnim duhom – sa sobom je nosila zdrave grickalice, slušala podkaste i čitala, a posle terapija se viđala s prijateljicama.
Shutterstock
Snaga porodice i podrška iz okoline
Najveći oslonac bili su joj sin i suprug, koji je bio uz nju u svim fazama – od tuge do oporavka. Majka i sestra pomagale su joj oko deteta, posebno kada suprug nije bio u zemlji zbog posla, ispričala je za portal net.hr. Veliku podršku dobila je i od prijatelja, suprugovih roditelja, kao i od udruženja "Nismo same", koje joj je omogućilo kontakte, projekate i razgovore koji su joj pomogli da ne misli stalno na bolest.
Ishrana i promena životnog stila
Mihaela se nakon dijagnoze posvetila edukaciji o raku. Promenila je život iz korena – posebno ishranu. Izbacila je šećer, mleko, alkohol i industrijsku hranu. Prešla je na biljnu, sirovu ishranu, bogatu voćem, povrćem i sokovima. Osećala se, kako kaže, zdravije nego ikada, i to usred hemoterapije. Za emotivni oporavak pisala je dnevnik osećanja, izražavala emocije, otpuštala loše odnose i radila na sebi. Kretala se, šetala, trenirala, pa čak i učestvovala u noćnoj trci u Vukovaru. Posao u aviokompaniji joj je bio značajan za mentalno zdravlje. Uz razumevanje poslodavaca, vratila se poslu i ponovo pronašla unutrašnju snagu.
Mihaela ima poruku za sve žene
Danas, dve i po godine nakon dijagnoze, Mihaela je zdrava, psihički stabilna i srećna. Provodi vreme sa porodicom, radi posao koji voli, i aktivno učestvuje u radu udruženja koje pomaže drugim ženama. Kaže da i dalje uči kako da se istinski raduje, jer ju je iskustvo naučilo oprezu. Ipak, zahvalna je na svemu što je prošla – jer je kroz to postala jača, svesnija i odlučnija da živi ispunjen, zdrav život. Mihaela ima poruku za žene koje se bore s teškom bolešću: „Slušajte svoje telo i svoj um. Verujte u ozdravljenje. Uzmite aktivnu ulogu u svom procesu – promenite ishranu, krećite se, razgovarajte, pišite, verujte. Svaki mali korak je važan. Rak ne sme biti tabu.“
Video:
