Jedna uspešna sezona emisije In3gantno je iza Vas. Sa Vama u studiju sedi Tijana Prica. Vas dvoje ste osvojili gledaoce TV formatom i temama po kojima ste bili i ostali u domaćoj javnosti prepoznatljivi. Sada ulazite u 2. sezonu gorepomenute emisije. Šta je to magično u vašem odnosu što dira nerv gledalaca, u pozitivnom smislu?
— Pre svega to što u moru razne ponude kada govorimo o showbizz emisija imamo dostojanstvo, integritet i pažljivo biramo o kome, a pre svega, na kakav način govorimo. Moram da napomenem, da uz sve to, dnevni format "Prvi red" čiji sam autor, izdvaja upravo to i moram priznati da sam na tu emisiju jako ponosan, baš zbog autentičnih priča i ličnosti o kojima izveštavamo. Često se dotaknemo i onih koji su nas za života zaduzili, a o njima nigde ništa nećete čuti ni pročitati.
Ističete da ste radoholik i često navodite kako Vam je u mnogim situacijama bilo teško da balansirate između privatnog i poslovnog. U vezi sa tim, popijete li "privatnu kafu" sa nekom koleginicom ili kolegom na vašem poslu i kako je slikovito možete opisati?
— Jedino na poslu mi i ostane prostora da pijem kafu sa kolegama. Šta mislite kako to izgleda kada sede dva novinara na kafi, pretresemo apsolutno sve. Nekada kažem da bi najbolji rijaliti bio upravo kada bi se tokom celog dana prenosilo kako izgleda radni dan u zabavnoj redakciji, sa sve pauzmama, naravno.
Na početku svoje karijere bili ste deo i jednog jutarnjeg programa. Ne krijete da možda to u jednom trentku može biti format u kojem ćete se oprobati. Plaši vas to da sada niste spremni za takvu vrstu izazova, kazali ste u jednom intervjuu. Da li je i dalje u profesionalnom smislu vaš put vodi ka jutarnjem programu?
— Iako se mnogima to možda neće svideti, moram da priznam da je Jutarnji program najlepši format koji možete raditi na televiziji, posebno kada ste svestrani i kada niste fokusirani samo na jednu temu. U slobodno vreme najmanje gledam konkurenciju i čitam stranice zabave, već su mi pasija inforativne emisije i politika generalno. Ne isključujem mogućnost da ću u narednom periodu težiti ka tome, ali za rad na takvom projektu potrebno je toliko toga, ako želite da budete relevantni i uverljivi. To ne uključuje današnje prezentere i šoumene koji sede na toj poziciji. Takođe, da se niko ne uvredi, ali i da ne pomisle da sam pristrasan, kada pogledam kako to radi Jovana Joksimović, smatram da imam još mnogo da učim.
Emisija In3gantno dosta podseća na informativan, sadržajan i objektivan format plasiranja vasti o poznatima. Je li to bila inicijalna ideja pri nastanku te emisije?
— Apsolutno. Ideja je bila da čujemo sve one, koje pubila ne vidi, a pišu upravo o poznatima. Uz dnevni osvrt na vesti dana sa stranica zabave, kroz naslove i priče dana provodimo i javne ličnosti, uz sve to, govorimo i o njihovim profesionalnim izazovima.
Alo/Nikola Todorović
Radili ste na TV Happy, na TV Pinku, na TV Prva, a sada ste na K1. Šta je to što razlikuje Vašu trenutnu medijsku kuću od svih prethodnih koji ste bili deo?
— Svaka televizija bila je važna u mom razvoju. Trenutno sam najsrećniji, jer dostojanstveno branim profesiju načinom na koji radimo. To je najveća, ali i najvažnija razlika u odnosu na ostale emitere na kojima sam radio.
Bili ste prepoznatljivi po dnevnom vikend terminu, sada ste posle emisije na TV Prva ponovo u večernjim satima u voditeljskoj stolici. Istakli ste da vas je na početku ta promena sa dnevnog na večernji plašila. Šta je to sada što Vam je velika prednost sadašnjeg radnog vremena u odnosi na prethodno, a šta je velika mana?
— Prevazišao sam te "strahove". Sada sam skroz u redu sa terminom, jer stignem da u program uđem potpuno spreman, sa svim temama o kojima se tog dana govorilo.
Kažete da ste sa svim bivšim kolegama ostali u dobrim odnosima, međutim verujemo da postoji sigurno neko koga ne pamtite po dobrom. Ovom prilikom nam ne morate eksplicitno otkriti ko je to ako postoji, ali možete li nam reći šta vam najviše smeta kod drugih kolega (u kontekstu konstruktivne kritike), a šta je to čemu aplaudirate?
— Iskreno najponosniji sam što mogu svakoga i uvek da pogledam u oči, što ne bih rekao da to drugi mogu. Znate ono kada kažu "nezgodan je", mene taj "nezgodan" glas prati jer sam kao urednik zahtevan, znam šta hoću, a uz sve to, danas postoji dosta medija, a to je sve doprinelo tome da naš posao svako može da radi, pa se tako često susretnete sa ljudima koji ne znaju osnove posla, pa im je nedostatak kadra dopustio da se nazovu kolegama iako pored nedostatka talenta često imaju i pogrešan stav, bez intersovanja da nešto nauče. Neki rastanci su ostali loši, sa tim ljudima nemam nikakav kontakt, niti želim, ali sreću svakako želim.
Kako već dugi niz godina radite sa poznatima, postoji li javna ličnost za koju ste imali sumnju kako ćete uraditi intervju sa njom_im, a da je kao finalni proizvod izašla velika gledanost i uspešna saradnja?
— Puko razmišljanje o rejtingu može da doprinese da svoju nit izgubite. Fokus je uvek na dobroj pripremi za razgovor, odabiru same teme. Imam dva, do tri primera, dok sam još radio na Pinku, da sam rešio da snimim priču sa tri pevača koja apsolutno nisu komercijalna i toliko zastupljena. Po odabiru teme, potom snimanja i emitovanja, moram priznati da su te price bile jako gledane i da sam tu sebe demantovao i rekao da je suština priča, a ne sama popularnost osobe o kojoj izveštavam.
Alo/Nikola Todorović
Na poslu kao i u svakodnevnom životu nam se dešavaju razne situacije koje se pamte i naširoko prepričavaju. Koju anegdotu posebno izdvajate iz dosadašnje karijere koju možete da podelite sa čitaocima, a da o njoj niste do sada govorili?
— Uvek su mi ova pitanja nezgodna, jer je moj ceo život anegdota.
A neka Vaša i Tijanina situacija koja je predmet čestog pominjanja kada se vidite na kafi?
— Tijana i ja smo pre svega prijatelji, koji su sticajem okolnosti bili na "pauzi". Naš uspeh kao voditeljskog para je upravo taj što se po pogledu znamo, a ponajviše što smo i privatno upućeni jedno na drugo. Najslađi su nam trenuci kada komentarišemo određena gostovanja ili trenutak kada odgledamo emitovanu emisiju pa se prisetimo šta nam je u tom trenutku prošlo kroz glavu. Tijana je shvatila da tokom programa ne treba da mi govori važne stvari, jer sam tako jednom potpuno spontano u programu saopštio da je trudna, a da u tom trenutku niko nije znao sem njenog supruga.
Očuvanje mentalnog zdravlja i dalje je tema koja zanima samo mali broj ljudi. Otvoreno ste govorili o tome da ste odlazili na psihoterapije i zbog čega ste ih uzimali. Da li i dalje posećujete psihoterapeuta i koji je to najkorisniji savet koji vam je pomogao i u potpunosti promenio percepciju Vašeg života?
— Nažalost trenutno ne, što smatram velikim minusom. Kao i svako, susrećemo se sa teškim i nepredviđenim životnim situacijama koje ne možemo samostalno da prebrodimo, uz sve to, kao rak, kao emotivac, teško prihvatam svet kakav je danas. To je svakako jedan od razloga zbog čega ću se uskoro vratiti na terapije.
Alo/Nikola Todorović
U mnogim situacijama koje su vas pogađale na privatnom planu, kako i sami navodite trudili ste se da ostanete fokusirani na posao. Interesuje nas, da li postoje trenuci kada Vaša koncentracija popusti te su Vam neophodne ustaljene rituale da se vratite u punom fokusu u posao ili pak program?
— Nekako se uvek dešavalo da su mi se teške situacije dešavale baš pred program ili u toku programa. Baš ove nedelje, 15 minuta pred pogram sestra mi je javila da mi je sestrić hospitalizovan. Ovaj posao vas istrenira i mislim da baš u takvim situacijama pokažate najveću dozu profesionalizma.
Otvoreno ste govorili o jednoj neprijatnosti sa mužem jedne pevačice dok ste bili na proslavi, ako se ne varamo, Milice Pavlović. Ceo slučaj je završio i na sudu. Pored te, pamtite li još neku situaciju ili odnos sa nekom javnom ličnosću koji Vam je izazvao nelagode u stomaku?
— Pričao bih samo o lepim stvarima koje donosi moj posao. Nažalost, za 14 godina koliko radim, to je jedina neprijatnost koju sam doživeo i nastojim da tako bude. Tokom saradnje sa određenim ljudima dolazite u sukob mišljenja, ali kada su ljudi razumni, sve se na kraju da rešiti. Naviknete se i na to da ne mogu biti svi zadovoljni, ali uvek kažem da dokle god je sve u granicama profesije i dokle god ne kršim kodekse svako ima pravo da se ljuti.
Bonus video:
