Mama nije glavna: Ove 3 stvari su razlog zašto se konstantno raspravljate sa decom, postavite granice na bolji način

Stalna potreba da se bude u pravu ili da se 'vlada' može stvoriti nepoverenje kod dece. Zašto? Jer nismo uvek u pravu – niko nije!

Roditelji često imaju potrebu da budu u pravu, da imaju odgovore na sve i da svojoj deci pokažu da mi znamo najbolje. Ta roditeljska potreba da budu u pravu dolazi do izražaja posebno kada pokušavamo da postavimo granice. Međutim, ponekad se to obori.  Stalna potreba da se bude u pravu ili da se 'vlada' može stvoriti nepoverenje kod dece. Zašto? Jer nismo uvek u pravu – niko nije!

Shutterstock

Tri razloga zašto je potreba da budete u pravu loša roditeljska praksa: 

To nas stavlja u poziciju da moramo da branimo da smo u pravu 

Kada pokušavamo da postavimo granicu zasnovanu na tome da smo u pravu, dovodimo se u situaciju da tu ispravnost moramo da branimo. Ovo implicira da valjanost granice zavisi od toga da li smo u pravu ili ne. Ali problem je u tome što je uvek moguće razgovarati o tome šta je ispravno, a šta pogrešno. Kada se postavi pitanje ispravnosti, granica lako može pasti, prenosi Your Tango. 

To otvara vrata beskrajnoj diskusiji 

Ako smo kao roditelji postavili granicu na osnovu neke ispravne ideje, diskusija je neizbežna. Tada se lako možemo naći u situaciji da se svađamo o nebitnim činjenicama, umesto da postignemo ono što smo prvobitno želeli kada smo postavili granicu. Cilj nije postignut. Da li želimo razgovor ili bliskost sa detetom? Koliko daleko smo spremni da idemo u ovoj raspravi? 

Deca će možda poželeti da uvek budu u pravu 

Deca kopiraju svoje roditelje, a mi smo im najbolji učitelji, pa ako imamo potrebu da budemo u pravu, verovatno će i oni to želeti. Ovo može dovesti do beskrajnih rasprava u kojima niko ne želi da odustane jer obe strane žele da budu u pravu. Takve situacije obično nisu produktivne.

Šta uraditi umesto toga? Trik je da se oslobodimo potrebe da naša deca „znaju“ da smo u pravu. Moramo prihvatiti da oni misle da nismo u pravu, staromodni ili šta god drugo misle o nama. Ovo nije lako, jer svi želimo da naša deca vole, poštuju i vide nas kao autoritet. Ali možemo li prevazići ovu potrebu za divljenjem i postaviti odgovarajuće granice za dobrobit cele porodice? Teško, ali moguće!

Postavljanje granica postaje mnogo lakše kada prestanemo da insistiramo da smo u pravu. Dakle, deca i dalje moraju da spreme bicikl, bez obzira da li će padati kiša ili ne, jer to je granica, bez obzira da li smo u pravu ili ne. Cilj postignut! 

 

 

Bonus video: