Nije lako odvesti decu u krevet, ma koliko bila umorna. To zna svaki roditelj i to nije tajna i nije nešto što zahteva rešenje. Međutim, kod nekih je malo drugačije, a to nisu retka deca.
Veče je, vreme je da deca idu na spavanje. Svake večeri se pripremate za to kao da idete u bitku. I nije bitno koliko je godina, nije važno koliko imaju - sve do predpuberteta (kada počnu različiti problemi) jednostavno ne žele da spavaju. Tada imaju nagli nalet energije, tada se ne bi presvukli i ne bi oprali zube, tada su gladni, žedni, tada imaju tako dobru ideju...
I sve to nekako uspete da rešite, uspete da ih ubacite u krevet, uspete da ih uspavate, ali sve to zahteva mnogo energije. Ipak, znate da sve ovo ide „do kraja službe“. Međutim, neka deca koja takođe odbijaju da odu u krevet ponašaju se malo drugačije nego što je opisano. Neka deca odbijaju da odu u krevet jer su preterano zabrinuta ili anksiozna.
Shutterstock
Prema istraživanju sprovedenom u SAD, otkriveno je da svaki četvrti roditelj ima dete koje se bori sa anksioznošću pred spavanje. Anketu je sprovela Dečija bolnica C.S. Mot, sprovedena je na uzorku od skoro 800 roditelja, čija su deca bila od jedne do šest godina.
Ne govorimo o deci koja žele da odlože neizbežno, odnosno odlazak u krevet jer se previše zabavljaju ili se plaše da će im nešto nedostajati. To su deca koja su preterano zabrinuta i uznemirena pred spavanje. Više od jedne trećine roditelja u ovoj anketi reklo je da njihova deca ponekad ne spavaju celu noć i bude se uznemirena ili uplakana.
Skoro polovina roditelja je takođe rekla da će njihovo dete napustiti krevet i spavati sa roditeljima većinu noći, a svaki treći roditelj je rekao da je njihovo dete „često ili povremeno“ insistiralo da roditelj ostane u sobi sa njima dok ne zaspi.
Shutterstock
U intervjuu za CNN, Sara Klark, vođa ovog ispitivanja i pedijatar, rekla je da je to sasvim očekivano: „ Deca se mnogo menjaju od prve do šeste godine. Različite faze kroz koje prolaze često su prilično predvidljive: plaše se mraka, a kako se njihova mašta razvija, plaše se čudovišta..."
Ako se ovi strahovi ili anksioznost javljaju i kod vašeg deteta, evo šta možete da uradite. Za početak, važno je imati doslednu rutinu odlaska na spavanje, odnosno važno je da dete zna da ono što se radi na kraju dovodi do odlaska u krevet. Iste radnje koje dovode do spavanja pomažu telu da se pripremi za spavanje – pomaže njihovom telu da se opusti, daje im osećaj sigurnosti i uči ih kako da sami zaspu.
Evo šta možete da uvedete kao primer dobre rutine za spavanje za decu:
- Hranljiva užina
- Kupanje ili tuširanje (ili promena pelena)
- Odlazak u kupatilo
- Pranje zuba
- Čitanje knjige
- Pevanje uspavanke
- Maženje, masiranje ili ljuljanje
- Razgovor o proteklom danu
Ono što se stalno naglašava, a mnogi zanemaruju, jeste činjenica da je važno ne nuditi deci vreme ispred ekrana najmanje sat vremena pre spavanja kako bi se smanjila izloženost plavoj svetlosti, koja utiče na san i sposobnost tela da prirodno proizvodi melatonin. Čitanje, bojenje, slikanje ili istezanje su bolje opcije.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
