Veliki petak je dan koji nosi teret sećanja na stradanje Isusa Hrista, a istovremeno predstavlja najtužniji hrišćanski praznik. Nakon dugog mučenja, Isus je bio razapet na krstu, gde je preminuo, čime se ovaj dan obeležava kao dan žalosti i strogog posta prema starim običajima.
U skladu sa tradicijom, na Veliki petak se ustaje pre izlaska sunca, dok se rad ne obavlja, već se posvećuje pripremi za proslavu Uskrsa. Zvona crkava ćute, a večernje bogosluženje i iznošenje plaštanice simbolizuju smrt i skidanje Isusovog tela sa krsta.
U nekim krajevima, ljudi su običavali donositi vodu sa jezera ili bunara ujutro kako bi se svi ukućani umili, verujući da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela. Trpeza na Veliki petak često je posna, obiluje ribom, krompirom, džemom, voćem i posnim kolačima.
Posebno stroga zabrana važi za vino, simbol nevine prolivene krvi Isusa Hrista. Domaćice kuvaju povrće, posebno mladu koprivu, koja je bila na jelovniku svih generacija. U južnoj Srbiji, roditelji često ne puštaju decu da napuštaju dvorište na ovaj praznik, odajući poštovanje starim običajima.