Nestanak četvorogodišnje Mardžori Vest decenijama je bio jedna od velikih američkih misterija. Devojčica je nestala 1938. godine dok se sa starijom sestrom igrala u blizini porodične kuće, a uprkos ogromnoj potrazi, nikada nije pronađen nijedan trag koji bi otkrio šta joj se dogodilo. Više od pola veka kasnije pojavila se žena koja je tvrdila da bi mogla biti upravo nestala Mardžori.

Bio je 8. maj 1938. godine, a porodica Vest tog dana vratila se sa crkvene službe povodom Dana majki.

Četvorogodišnja Mardžori i njena starija sestra Dorotea dobile su dozvolu da se igraju na proplanku nedaleko od reke i šume u Pensilvaniji.

Devojčice su otišle da beru cveće.

Niko tada nije mogao da pretpostavi da će nekoliko minuta kasnije početi potraga koja će trajati decenijama.

Starija sestra se vratila, Mardžori nije bilo

Dorotea se nakratko udaljila od mlađe sestre. Kada se vratila, Mardžori više nije bila tamo.

U početku je porodica verovala da se devojčica samo sakrila ili da je otišla da se igra na drugom mestu. Međutim, kako su prolazili minuti, postajalo je jasno da nešto nije u redu.

Roditelji su odmah obavestili policiju, a u potragu se uključila čitava zajednica.

Akcija je ubrzo prerasla u jednu od najvećih potraga tog vremena. Oko 500 policajaca sa psima, veliki broj meštana, kao i radnici sa obližnjih naftnih polja pretraživali su teren. U potragu su bile uključene i vazduhoplovne snage.

Šuma, proplanci i okolni teren detaljno su pregledani.

Ali Mardžori kao da je nestala u zemlju.

Nije pronađena njena odeća, obuća, otisak stopala niti bilo kakav drugi trag koji bi istražiteljima mogao da pokaže u kom pravcu je otišla.

Da li je dete upalo u bunar ili je oteto?

Istražitelji su razmatrali više mogućnosti.

Jedna od pretpostavki bila je da je devojčica mogla da upadne u neku od brojnih naftnih bušotina ili napuštenih rudarskih okana u okolini.

Postojala je i mnogo mračnija mogućnost - otmica.

Tridesete godine u Americi bile su period velike ekonomske krize, a slučajevi nestanka i ilegalnog usvajanja dece dodatno su podgrevali sumnje da je Mardžori možda odvedena i data drugoj porodici.

Ipak, nijedna od tih teorija nije mogla da bude potvrđena.

dete

Vremenom je potraga utihnula, a slučaj je završio u policijskim arhivama.

Prolazile su godine.

Pa decenije.

Mardžori Vest nikada nije pronađena.

Posle skoro 60 godina neko je ponovo otvorio slučaj

Priča je ponovo dospela u javnost tek sredinom devedesetih, kada je novinar Harold Tomas Bek naišao na stare spise o nestanku.

Umesto da ih samo pročita i ostavi u arhivi, odlučio je da pokuša da otkrije šta se dogodilo četvorogodišnjoj devojčici.

Pokrenuo je sopstvenu istragu, objavljivao tekstove i ponudio nagradu za informacije.

U međuvremenu mu se javila Dorotea, Mardžorina starija sestra, koja je poslala fotografije svoje nestale sestre.

Na osnovu dostupnih fotografija i tadašnje tehnologije napravljen je pokušaj da se prikaže kako bi Mardžori mogla da izgleda kao odrasla žena.

A onda se pojavila osoba koja je tvrdila da je prepoznala lice.

Žena sa Floride tvrdila da poznaje Mardžori

Nekoliko godina kasnije, Beku se javila žena sa Floride.

Tvrdila je da veoma liči na osobu koju poznaje – Silviju Voldrop London, tada 66-godišnju ženu.

Silvija u početku nije želela da razgovara o toj priči. Međutim, nakon višegodišnjeg ubeđivanja pristala je da ispriča ono što je znala.

Ali je postavila jedan uslov.

Želela je da njena priča bude objavljena tek nakon njene smrti.

Prema Silvijinim tvrdnjama, majka joj je pred kraj života otkrila šokantnu stvar – ona nije bila njeno biološko dete.

Tada je navodno saznala priču koja je mogla da objasni njeno poreklo.

Priča o automobilu koji je navodno udario devojčicu

Silvija je tvrdila da joj je majka ispričala kako je njen suprug 1938. godine vozio automobilom pored šume u Pensilvaniji.

U jednom trenutku na put je istrčala mala devojčica.

Automobil ju je udario.

Par je, prema toj verziji događaja, verovao da je dete teško povređeno ili mrtvo. Zbog toga su je stavili u automobil sa namerom da je odvezu do bolnice.

Međutim, tokom vožnje devojčica se navodno osvestila.

Tada je priča dobila potpuno drugačiji tok.

Par je nekoliko meseci ranije izgubio sopstvenu ćerku i, prema ovoj tvrdnji, odlučio je da dete ne prijavi već da ga zadrži i odgaja kao svoje.

Ako je ova priča tačna, značila bi da je Mardžori Vest godinama živela pod drugim imenom, nesvesna svog pravog identiteta.

Ali upravo tu nastaje najveći problem.

Nikada nije urađen DNK test

Priča je godinama intrigirala javnost, ali nikada nije dobila konačnu potvrdu.

Silvija i Dorotea nisu uspele da se lično sretnu.

Dorotea je preminula 2007. godine, dok je Silvija umrla godinu dana kasnije.

Iako je DNK testiranje već bilo dostupno, nikada nije urađena analiza koja bi mogla konačno da potvrdi ili odbaci tvrdnju da je Silvija zapravo Mardžori Vest.

Zbog toga je čitava priča ostala na nivou veoma intrigantne, ali nedokazane teorije.

Slučaj je kasnije opisan i u knjizi „The Search for Marjorie West“, objavljenoj 2010. godine.

Misterija koja ni danas nema odgovor

Nestanak Mardžori Vest ostao je bez zvaničnog raspleta.

Nema potvrde da je devojčica zaista oteta.

Nema potvrde ni da je stradala u nesreći.

A nema ni DNK dokaza koji bi potvrdili da je Silvija Voldrop London bila nestala devojčica iz Pensilvanije.

Upravo zbog toga slučaj i danas privlači pažnju.

Četvorogodišnja Mardžori poslednji put je viđena dok je sa sestrom brala cveće. Posle toga joj se izgubio svaki trag, a više od pola veka kasnije pojavila se priča koja je otvorila mogućnost da je čitavog života živela pod drugim identitetom.

Ipak, bez DNK analize i čvrstih materijalnih dokaza, najveća misterija ostaje nerešena: šta se zaista dogodilo Mardžori Vest tog 8. maja 1938. godine?