Kada je sa gotovo 100 godina otišla u konzulat u Mostaru da produži pasoš, zaposleni su je gledali sa nevericom. Mara Sušac tada ih je kroz šalu pitala zašto joj dokument produžavaju samo na deset godina i ko će ponovo dolaziti da ga menja.

A kada je novi pasoš preuzela, samo im je poručila: „Vidimo se 2028. godine.“

Ta vedrina pratila ju je gotovo do samog kraja. Mara Sušac, rodom iz Trebižata kod Čapljine, preminula je 4. marta 2025. godine, u 104. godini života.

Njena životna priča bila je sve samo ne laka.

Sa četiri godine ostala je bez majke, a 1945, kada je imala samo 24 godine, ostala je i bez supruga. Sama je podigla ćerku, brinula o svekrvi, radila teške fizičke poslove, bavila se poljoprivredom i godinama gradila život u Mostaru.

Do duboke starosti ostala je aktivna.

„Šta je meni bilo prekopati njivu“

Kada su je novinari posetili dok je bila na pragu stotog rođendana, Mara je i dalje obrađivala baštu iza kuće.

Gajila je paradajz, papriku i drugo povrće, a komšijama je delila trešnje i smokve koje bi sama ubrala.

Nije joj bilo jasno zašto se ljudi toliko čude.

Sećala se vremena kada joj nije bio problem da za nekoliko sati prekopа veliki komad zemlje. Veći deo života provela je radeći fizičke poslove – od duvanske industrije i ciglane do fabrike „Lasta“, gde je zaradila penziju.

Uz to se bavila poljoprivredom, a svoje proizvode vozila je čak do Sarajeva na pijacu.

Lekarski karton dobila tek u dubokoj starosti

Jedan detalj iz njene priče posebno je privukao pažnju.

Mara je svojevremeno govorila da je lekarski karton dobila tek u poznim godinama, kada su počela da je bole kolena. Kada su je pitali kako je moguće da ga ranije nije imala, odgovorila je jednostavno – nije joj bio potreban jer je, kako je govorila, ništa nije bolelo.

A kada su je pitali šta je njena tajna dugog života, imala je nekoliko vrlo čvrstih pravila.

Nije volela hranu iz frižidera

Mara je tvrdila da nikada ne jede hranu direktno iz frižidera.

„Što danas skuvam, to pojedem“, govorila je.

Najviše je volela povrće, naročito zeleno, izbegavala je masnu hranu, a ni hladnu vodu i sokove iz frižidera nije pila. Smatrala je da joj takva hrana i piće ne prijaju želucu.

Naravno, to su bile Marinine lične navike i uverenja, a ne medicinski dokazana formula za dugovečnost. Hrana koja se pravilno čuva u frižideru nije sama po sebi štetna, niti izbegavanje hladnih namirnica garantuje dug život.

Ali drugo njeno pravilo možda je mnogo zanimljivije.

„Ne kupi u sebe brige“

Mara je verovala da čoveka mnogo više od hrane može da iscrpi ono što nosi u sebi.

Njena poruka bila je da ne treba „kupiti u sebe brige“ – odnosno gomilati nervozu, svađe i probleme koje ne možemo da promenimo.

Možda je upravo zato, uprkos životu koji joj nije bio nimalo lak, ostala poznata kao žena izuzetnog humora i vedrine.

Preživela je ratove, rano ostala bez muža, sama podigla porodicu i radila čitavog života, ali je o sebi govorila bez velike dramatike.

Dočekala četiri čukununučeta

Kada su mediji o njoj pisali 2018. i 2019. godine, Mara je već imala unuke, praunuke i čukununuče.

Do njene smrti porodica je postala još veća. U osmrtnici su navedeni ćerka Jela, dvojica unuka, dvoje praunučadi i četvoro čukununučadi.

Zvanični dokumenti navode da je rođena 1921. godine, dok su pojedine komšije tvrdile da je zapravo rođena još 1919, jer se u to vreme deca nisu uvek prijavljivala odmah po rođenju. Ta tvrdnja nikada nije zvanično potvrđena.

Mara je, po dokumentima, stigla do 104. godine života.

Nije dočekala 2028. da ponovo ode po pasoš kao što je kroz šalu obećala zaposlenima u konzulatu, ali je njena rečenica ostala možda najbolji opis žene koja je i sa skoro sto godina pravila planove kao da pred sobom ima još čitav život.

A možda upravo u tome ima nešto što vredi zapamtiti.