Razvod, ali samo u ovo vreme: Naizgled radikalna odluka održava mir u braku

Biti na istoj talasnoj dužini sa partnerom je sjajno, ali čak i najkompatibilniji parovi imaju svoja neslaganja.

Ovo nisu situacije u kojima je jedna osoba u pravu, a druga u krivu — već jednostavno svaka osoba ima svoje preferencije i rasporede.

Obroci nije izuzetak. To je nešto što moramo da radimo svaki dan, ali to ne znači da je svačiji pristup obrocima isti. Ako je ovo postalo sporna tačka u vašoj vezi, možda biste želeli da razmotrite „razvod u ishrani“.

Šta je razvod u ishrani?

Razvod u ishrani je kada partneri prestanu da daju prioritet zajedničkim obrocima — posebno večeri — i umesto toga brinu o sopstvenim prehrambenim potrebama. Par koji se na ovaj način razdvojio u ishrani upravlja svim aspektima sopstvene hrane, od kupovine i kuvanja do naručivanja onoga što im odgovara, često po sopstvenom rasporedu, kaže dr Britni Vulford, licencirani psiholog i suosnivač kompanije „Authentic Connections Therapy and Wellness“ za Real Simple.

I to se ne dešava izolovano.

„Razvod u ishrani je deo rastućeg trenda ka većoj autonomiji u partnerskim odnosima, uz preispitivanje i suprotstavljanje očekivanju da se sve radi zajedno“, kaže Dženi Eden Berk, sertifikovani trener za psihologiju ishrane.

Sve do relativno skoro, zajedničko večernje obedovanje parova i porodica bila je norma. Ali ta rutina danas nema uvek smisla iz perspektive rasporeda i individualnih apetita, kaže Berkova.

„U mnogim domaćinstvima oba partnera rade puno radno vreme, a uz put do posla i nazad, niko ne stiže kući pre šest sati“, kaže Vulfordova. „Kuvanje posle dugog dana nije opuštajući način za povezivanje, i često dovodi do većeg stresa.“

Pored toga, kako ističe dr Emili Longo, direktorka porodične terapije u „Silver Hill Hospital“, parovi koji se suočavaju sa invaliditetom, alergijama na hranu ili neuskusnim rasporedima već praktikuju odvojeno kuvanje, kupovinu i obedovanje kao normalan deo svoje veze.

Da li je odvojeno obedovanje loše za vašu vezu?

Kao bračni terapeut, Vulfordova ne vidi odvojeno obedovanje parova samo po sebi kao crvenu zastavicu.

„Kada svako brine o svojoj hrani, oboje dobijaju ono što im je zapravo potrebno, a planiranje, kupovina i kuvanje ne padaju nesrazmerno na jednu osobu“, objašnjava ona. „To može postati problem kada je deo većeg obrasca izbegavanja i distance u njihovom odnosu.“

Iz perspektive teorije vezanosti, veze se održavaju ponovljenim trenucima i ritualima uzajamne provere, deljenja iskustava i time što svaka osoba verbalno i neverbalno komunicira: „Ti si mi važna/važan“, kaže Longova.

„Vreme obroka može biti među tim trenucima, ali oni nisu jedini“, objašnjava ona. „To može biti jutarnja šoljica kafe, šetnja, zajedničko sedenje pre spavanja ili neki drugi predvidljivi ritual svakog dana koji čuva vezu između partnera.“

Koliko god zvučalo kontraintuitivno, ponekad provoditi manje vremena zajedno može koristiti vezi.

„Ako razvod u ishrani eliminiše stres koji stvaraju zajednički obroci i pripremanje obroka zajedno, to bi bilo zdravije za taj par nego da silom rade ono što misle da ’treba da rade’ ili šta je ’normalno’, i šta ’drugi parovi rade’“, kaže Longova.

Na kraju krajeva, zajedničko obedovanje nije suština svega u vezama; postoje i drugi načini da se održi veza. „Parove ne povezuje ritual zajedničkog obroka, već zajedničko vreme i pažnja koja je bitna“, kaže Berkova. „To se sigurno može desiti u vreme obroka, ali i u bilo koje drugo vreme.“

Kako parovi mogu da održe vezu bez zajedničkih obroka?

Ključ je u tome da zapamtite da produbljivanje veze sa partnerom ne mora nužno da uključuje hranu (mada može).

Evo nekoliko načina da se to ostvari:

• Težite kvalitetu, a ne učestalosti: Izaberite jedan ili dva obroka nedeljno kada sedite za istim stolom zajedno, čak i ako jedete različitu hranu. Bez telefona, bez televizora, bez uređaja. „Čak su i naša najranija iskustva hranjenja povezana sa time da nas drže i o nama brinu“, kaže Vulfordova. „Dva svesna obroka nedeljno mogu vratiti taj smisao mnogo bolje od sedam požurivanih obroka pojedenih iz obaveze.“

• Povežite se preko užine: Ne možete da uskladite rasporede za večeru? Berkova predlaže deljenje užine kada ste oboje kod kuće na kraju dana. Kokice, neko?

• Stvorite nove rituale: Obroci nisu jedini rituali koje parovi i porodice mogu da uključe u svoj dan. „Porodice neprestano pregovaraju o ritualima kako deca rastu, rasporedi se menjaju, poslovi se menjaju, a članovi porodice razvijaju različite potrebe“, kaže Longova. „Zdrava porodica ne čuva nužno svaku tradiciju, već vodi stalni razgovor o tome koji rituali i dalje stvaraju povezanost, a koji su postali izvori sukoba.“

Sasvim je moguće pronaći trenutke zajedništva i povezanosti van vremena obroka.

„Par može imati odvojene obroke i ostati duboko povezan“, kaže Longova. „Ono što postane zabrinjavajuće nisu odvojeni tanjiri, već odvojeni životi.“

Bonus video: