Verovatno je svaki roditelj nailazio na male napade panike kada mu se dete zagrcne na hranu ili na "nešto" za vreme igre - ovaj strah je pak apsolutno opravdan jer statistika kaže da je ovo uzrok čak trećine smrti kod mladih do 14 godina!
Međutim, čak iako dođe do strašnog scenarije u kojem dete proguta igračku ili neki predmet, stručnjaci ističu da je najbitnije da roditelj ostane smiren i postupa pravilno kako bi mališanu ukazao pravu pomoć.
Šta sve može da bude tajni neprijatelj?
Klikeri, dugmići, plastelin, najčešće završe u nosu, ušima ili ustima naših mališana, ali male alkalne baterije, semenke i različiti orašasti plodovi, nakit, takođe mogu da se nađu u vidnom polju mališana i za tren oka naprave problem. Nezgode su najčešće kod dece od dve do pet godina.
Otorinolaringolog prim. dr Katarina Stanković itiče da je jedno dete čak i probutalo očevu burmu.
- Tata u početku nije rekao šta je dete progutalo, međutim, na snimku smo videli da je progutao prsten. Odnosno, šta se desilo - tata je hteo da odmori malo i dao je dečaku da se igra sa burmom - kaže dr Stanković.
Dok se pedijatru prim. dr Snežani Tomić dogodilo da dovedeno dete pati od bolova jer je progutalo osu!
- Imala sam slučaj deteta koje je nateglo flašicu soka, a unutra je bila osa, pa je popilo i došlo je do ugriza i velikog otoka jezika i gušenja, u takvim situacijama je važno da se da nešto hladno - ističe doktorka.
Šta raditi u ovoj situaciji?
Najvažnije je da roditelj ostane "hladne glave" i da svojim umirenim pokretima pokuša i da umiri dete dok mu pruže pomoć.
- Jedan deo hrane može otići u digestivni trakt - onaj deo kuda jedemo i gde prirodno odlazi hrana. Ukoliko je veća igračka, zaglaviće se i praviće detetu tegobe u smislu otežane ishrane, otežanog gutanja, bola i tako dalje. Međutim, ono što je daleko opasnije jeste ukoliko taj deo hrane ili igračke ode u disajne puteve - ističe dr Katarina Stanković.
Pedijatar dr Tomić navodi da tada treba bodriti dete da kašlje i dalje, da mu se glava savije unapred, lupati ga između lopatica.
- Možemo da obuhvatimo dete jednom rukom oko struka, da postavimo tu ruku u pesnicu u položaju između stomaka i grudne kosti, sa drugom rukom hvatamo pesnicu prve ruke i potiskujemo abdomen deteta pet puta. Ako ništa ne uradimo, najvažnija stvar je da ne kopamo i ne tražimo strani predmet u ustima deteta - objašnjava Tomićeva.
Šta ako se progutaju hemikalije?
Iako se neretko dešava,deca padaju u iskušenje da isprobaju kakvog su ukusa kućne hemije, ali i lekovi!
- Ako se radi o trovanju deteta sa nekom hemikalijom ključno je da roditelj ne daje vodu da dete pije, da ne provocira povraćanje, da sačuva flašicu koju je dete ili lek ako je dete popilo, da bi kasnije pomoglo lekarima - savetuje doktorka Tomić.
Pomoć ili savet treba tražiti i ako mališan stavi nešto u uvo ili nos. Lekove ili kapi tada ne bi trebalo samoincijativno davati.
- Ključno je da roditelji budu prisebni, brzi i precizni. Treba da budu apsolutno sigurni da će ono što preduzimaju u kući pomoći detetu, a ne naškoditi mu - zaključuje Tomićeva, piše "RTS".
Savet lekara je da ukoliko dođe do neke od nepredviđenih situacija roditelj pre svega bude pribran. Takođe, dobro je u kući imati istaknute telefone Vojnomedicinske akademije, Instituta za majku i dete, Tiršove i Hitne pomoći.
