Martin Pistorijus iz Južne Afrike bio je tipičan dečak koji je voleo da se igra, a zatim je pao u komu iz koje se nije budio 12 godina. Probudio se iz dubokog sna 2001. godine, a danas, iako ne može da govori, drži motivacione govore o tome kako je živeti u svetu u kome se ne može reći "volim te“.
Printscreen/Youtube/editor
Međutim, njegovo stanje se brzo pogoršalo i više nije mogao ni da hoda, ni da stoji, ali nije govorio. Lekari su pretpostavili da je bolestan od kriptokoknog meningitisa, ali pre nego što su mogli bilo šta da preduzmu, dečak je pao u komu.
U ranom periodu o kojem Martin nije znao ništa, bio je u dubokoj komi. Posebnu brigu o njemu organizovala je porodica – od kupanja, hranjenja uz pomoć sonde, okretanja. Ali sa 16 godina, Martin se iznenada probudio - i postao svestan svega što se dešava oko njega. Ipak, i dalje nije mogao da se kreće, da komunicira sa porodicom niti da im na bilo koji način pokaže da je prisutan.
- Mrzeo sam centar za negu, bilo mi je strašno. Ništa mi nisu uradili, čupali su me za kosu, udarali me metalnom kašikom u zube da jedem. Često su mi davali vruć čaj, šamarali me, ponašali se kao da nisu ljudi - rekao je Martin.
Osim toga, žalio se čak i na seksualno zlostavljanje u kojem bi ga službenica doma zgazila i simulirala seks po telu, dodirujući mu genitalije...
-Stavili bi me ispred televizora, koji bi radio celo popodne. Svaki dan program je bio isti, Barni dinosaurus. Bože, koliko sam mrzeo tu emisiju - priseća se on.
Od svega što je doživeo u komatoznom telu, kao najbolniji trenutak navodi ono što je rekla njegova majka. Naime, ona je u jednom trenutku stajala pored njega, brisala ga krpom i gledajući u njegovo beživotno telo rekla naglas „Nadam se da ćeš umreti“. Martin je to čuo i ostalo mu je u pamćenju. Iako ga je to tada strašno rastužilo, danas potpuno razume.
Najgore je bilo što nisam mogao da je zagrlim, da joj kažem kako se dobro brine o meni, koliko sam joj zahvalan“, objasnio je Martin u suzama.
