Fokus ovog koncepta je jednosatno učenje tokom dana. Osim toga, Franklin je često razmišljao i eksperimentisao da bi ostvario lični napredak. Frenklin je 1758. godine izjavio da se najviše isplati ulagati u znanje. Nakon jutarnjeg buđenja je čitao i radio autorefleksiju, a kasnije tokom dana je nastojao da ideje pretvori u dela. Pretpostavlja se da ga je upravo ovakav način života učinio uspešnim.
Osnivač konsultantske kompanije Empakt Mišel Simons je, inspirisan Frenklinom, razradio "pravilo pet sati". Govoreći o značaju učenja, Simons je poručio da ukoliko ne učite makar pet sati nedeljno nanosite sebi veliku štetu, čak veću nego što je to pušenje.
S obzirom na značaj znanja, nije iznenađujuće to što su mnogi biznismeni prihvatili ovo pravilo. Jedan od njih je multimilijarder Bil Gejts koji godišnje pročita više od 50 knjiga. Još jedan multimilijarder, Voren Bufet dnevno čita šest sati, dok većina punoletnih Amerikanaca u proseku čita 20 minuta dnevno.
Mogućnost pronalaska posla će sve više zavisiti od posvećenosti učenju, jer se stalno pojavljuju nove stvari i neophodno je stalno se usavršavati.
Kako primeniti "pravilo pet sati"?
Primena ovog pravila podrazumeva da se dnevno jedan sat ili sedmično pet sati uči ili stiču veštine, da se dnevno jedan sat čita, da se svaki dan zapisuje ono što se smatra važnim i da se ideje primenuju da bi se shvatilo koje od njih su dobre, a koje nisu dobre.
BONUS VIDEO
