U Severnoj Karolini, ako žena zatrudni i legalno je udata, njen muž se upisuje u izvod iz matične knjige rođenih kao otac - barem je takav bio zakon kada se Demijan rodio. Kako kaže, nije siguran da li je tako i danas.
- Moja majka je bila udata za mog strica kada sam se rodio, iako više nisu bili zajedno. Bili su jedno vreme razdvojeni i ona je živela i bila u vezi sa mojim ocem, njegovim bratom. Pošto je još uvek bila legalno udata za Dona, mog ujak', po zakonu je njegovo ime bilo na mom izvodu iz matične knjige rođenih - priseća se američki pisac Dejmijen Delun. Kada je pitao svoju majku zašto je njegovo ime navedeno u dokumentima, ona je samo nešto promrmljala. Nikada mu nije rečeno istina sve do dana kada je Džon umro, piše YourTango.
- Moj deda se malo više napio i rekao mi je istinu. Prošlo je već sedam godina i još uvijek razmišljam o tome bi li moj život bio drugačiji da sam odrastao znajući ko mi je pravi tata i bi li se stvari promenile da mi je data prilika da ga poznajem kao oca umesto da ga gledam kao strica. Iskreno, verovatno ne. S njim sam proveo približno isto vrijeme kao i s tatom i nije se prema meni ponašao ništa drugačije nego prema svojoj biološkoj deci. Iako sam,i ja bio njegovo biološko dijete - kaže Demijan.
Deda mu je rekao da je Don znao da je on njegov otac, ali je to držao za sebe.
Delun je zahvalan na vremenu koje je proveo sa Džonom.
- Kako sam ostario i dobio svoju decu i odgajao ih uz pomoć žene, koja im nije biološka majka, shvatio sam da se ne radi nužno o tome ko je u krvnom srodstvu, a ko nije. Nisam imao pojma da je on moj biološki otac dok nije otišao. Naravno, znao sam da je biološki srodan sa mnom, ali to nije bilo ni važno. Čak ni tada nije imao stvarnu obavezu da provodi vreme sa mnom, barem ne legalno. Mogao je da me ostavi kod kuće da patim i niko ne bi ni trepnuo okom. Ali nije – kaže.
- Najveća lekcija koju sam naučio, jer sam proveo život ne znajući ko mi je zapravo otac, došla je od mog dede koji je proveo godine svog života noseći tajne svoje dece, preuzimajući na sebe njihova bremena, zločine koje su počinili i osećajući se krivim zbog toga kako ispostavilo se da su odrasli. Bilo mu je teško da uživa u životu zbog svoje dece i njihovih tajni, a ja odbijam da tako živim. Neću dozvoliti da moja porodica ili bilo ko drugi diktira uslove moje sreće - zaključuje Demijan.
