Naj mama Srbije: Sandra Jovanović posle 17 godina borbe i 14 vantelesnih oplodnji u rukama drži ćerku Ljubicu

Udruženje "Asocijacija mama Srbije" i naš portal "Naj žena", pokrenuo je novi video serijal "Naj mama". One su pravi borci i majke sa velikim slovo "M" koje su svojim primerom pokazale svima nama šta znači bezuslovna ljubav.

Sandra Jovanović je posle 13 neuspešnih vantelesnih oplodnji uspela u 14. da dobije bebu, ćerku Ljubicu. To ne znači da je njen put bio lak, već i na sve ovo je imala komplikacije u trudnoći. Sa 11 godina je imala perforaciju slepog creva, te joj je doktorka rekla da joj, kada poraste, neće biti lako da dobije bebu. Muž i ona su uradili osnovne testove i tada im je rečeno da je jedina opcija VTO.

 

 

- Prva vantelesna oplodnja se desila u Kliničkom centru Srbije. Ja sam mislila da je dovoljna samo jedna vantelesna oplodnja i da vi odete u kliniku, urade ceo proces, vrate vam embrion i prosto vi ste trudni i nema šta da krene po zlu. Međutim, u toku tog procesa vantelesne oplodnje ja sam nažalost loše odreagovala na terapiju. Bilo nas je pedesetak parova u tom krugu kad se kretalo. I svi od tih pedeset parova tada, mislim da smo jedino mi, par, koji nije imao embrion za transfer. Posle tog pokušaja i nemogućnosti da uopšte i dođe do transfera, vrlo sam bila razočarana. Mrzela sam svoje telo i sebe i mislila sam da me je sve izdalo. Sve nade, sve što ste uložili, a ulagalo se mnogo, nekako su bili dati tom postupku – ispričala je Sandra.

Naj žena/ Dejan Briza

Spontani pobačaj posle 10. VTO

Ona kaže da joj je najteže bio spontani pobačaj koji je imala posle desete VTO. Kaže da posle ogromne sreće koju doživite i pozitivnog testa je u 11. nedelji bebi stalo srce.

- To je bio jedan ogroman udarac za nas dvoje. Moram da kažem da mislim da je u tom trenutku bio veći udarac za mog muža nego za mene. Trebalo nam je više od godinu dana da nastavimo u sledeći postupak. Do tog desetog pokušaja mi je muž stalno govorio: „Idemo na sledeću, nećemo odustajati“. Posle tog desetog muž je manje govorio da idemo na sledeći i onda sam već ja morala da budem neko ko je govorio: „’ajmo sad još jednom.“

Kaže da je snagu najviše pronalazila u njemu, u ljubavi prvenstveno i u ogromnoj želji da bude majka i to ju je držalo sve vreme i nije odustajala. Ipak, i pored podrške, najteže joj je bilo kada legne da spava, samoj sa svojim mislima.

Privatna arhiva

-  To su strahovi, rekla bih, da imate stalno te dve opcije u glavi. Jedan strah je da nikad nećete postati majka, da nikad nećete biti roditelj, a drugi je da ne ispunjavate tu žensku obavezu da budete majka i da, čime ste vi to kažnjeni i da sama kazna i osećaj krivice obeležava ceo ovaj put jer neminovno je da osećate da ste krivi zato što ne možete da dobijete dete.

Razmišljali su i o drugim opcijama

Ona i muž su razmišljali o svim opcijama, surogat materinstvu, usvajanju, donaciji i ništa nisu isključili.

- O usvajanju smo razmišljali posle prve-druge vantelesne oplodnje. Moj muž je i stalno govorio da usvojimo dete, ne moramo da idemo na vantelesne oplodnje. Međutim, osećaj da vi iskreno želite da budete u drugom stanju je nešto što vas gura. Ja bih volela i da usvojim dete, ali sam volela i želela da ja budem trudna.

Da li VTO ostavlja posledice?

O posledicama VTO, Sandra kaže da je je razmišljala i da je mnogo istraživala na tu temu. Ispričala je da je imala više intervencija ginekoloških operativnih u toku vantelesnih oplodnji.

- Imala sam četiri histeroskopije i tri laporoskopije, jednu otvorenu hirurgiju. To je bilo za sve ovo vreme dok su trajale vantelesne oplodnje. Moje zdravlje lično jeste bilo ugroženo. Imala sam situaciju gde mi je u toku histeroskopije perforirana materica. Onda se desila ta perforacija pa su mi otvorili stomak. To je sigurno uticalo na mnogo stvari što se tiče mog zdravlja. Mislim da hormoni koje mi primamo u toku procesa vantelesne oplodnje, nekako ne bih rekla da oni utiču na bilo šta. Mislim da nije tačno ni da izazivaju rak, to je moje mišljenje i na osnovu svega što sam pročitala do sada. Mislim da se žene zbog hormona u procesu vantelesne oplodnje ne goje, ali sigurno da utiče. Najviše psihički utiče.

Kako su odabrali ime za ćerku?

Sandra kaže da su ime ćerki odabrali mnogo ranije, još kada su odlučili da žele da dobiju bebu, a tada su govorili da će imati troje dece Ljubicu, Stefana i Uroša.

Naj žena/ Dejan Briza

- To je bio dogovor kao da je to bilo moguće. Moja baka se zvala Ljubica i ja sam nekako to htela. Međutim, kako su godine prolazile i kako bebe nije bilo, mislila sam da to ime neću ni iskoristiti. Kad sam ostala trudna, onda sam počela da se dvoumim da li da se zove Ljubica ili ne. Međutim, moj muž je tu bio potpuno jasan. Samo Ljubica i nikako drugačije.

Prihvatanje stvarnosti

Prisetila se i situacije kada je izašla iz bolnice, da na putu do kuće sve vreme plakala jer nije mogla da shvati da je Ljubica njeno dete i da je nose kući. Prihvatanje je trajalo oko šest meseci, a onda je i usledio razgovor sa samom sobom.

- Ona spava i ja samo gledam u nju i kao, da li sam ja sigurna da ona stvarno postoji, pa je tako pipnem par puta. Imala ozbiljne razgovore sama sa sobom nakon porođaja. Zato što sam shvatila da ja jedna jako frustrirana žena zbog toga što nisam dugo imala dete i nisam sada želela da upropastim njen život. Onda sam posle par nekih situacija gde sam preterani strah pokazala za nju, za njen život, stala ispred ogledala i rekla: „To što ti nisi mogla da dugo dobiješ nju, to ne treba da obeleži njen život. Ona ima pravo na svoj život i nisi je ti rodila samo zbog svog zadovoljenja, već i da bi ona imala pravo da živi. I da ima prava na svoje odluke, njen životni put.“. Posle tog monologa same sa sobom sam odlučila da ne budem previše posesivna majka.

NajŽena.rs je i na Viberu, pridružite se našoj zajednici, a sada možete da preuzmete i STIKERE!

BONUS VIDEO