Beograđanka, Andrea M. (32) je prošla kroz pravi "pakao" na putu za potomstvo. Iako je njena prva trudnoća tekla mirno i rečeno joj je da trudnoća nije rizična u trećem mesecu osetila je čudne bolove.
- Hitno su me odveli u bolnici i rekli spontani pobačaj. Od tada kreće moja agonija - ispričala je Andrea za "Noizz".
Fizički oporavak joj nije bio težak, ali psihički neizdrživ.
- Ne mogu nikome da opišem taj strah da ponovo zatrudnim i misli šta bi bilo kad bi bilo. Strah je preovladao želju da postanem roditelj i sami pomen na trudnoću mi je budio jezu. Ali mi je pomogla drugarica koja je prošla kroz isto da ponovo stanem na noge i da prebolim situaciju. Ponovo sam zatrudnela nakon godinu dana - kaže Andrea.
Ni ova trudnoća nije bila uspešna pa je ponovo izgubila bebu, a onda se sve to desilo i po treći put!
- Govorili su mi doktori da ne znaju razlog spontanih pobačaja, proveravala sam insulinsku rezistenciju, trombofiliju, sve što su rekli i svaki put su nalazi bili uredni. Oni sve nekako olako shvataju, razumem da im je to svakodnevica i da ja nisam usamljeni slučaj, ali mi nisu pružili neku podršku i nadu da će se sve smiriti. Već je počelo komešanje oko toga da li ću uopšte uspeti da iznesem narednu trudnoću - priseća se ona.
Nažalost, spontani pobačaji nisu jedino što je Andrea doživela na putu ka roditeljstvu.
- Pre skoro dve godine sam na poslu osetila oštar bol ispod stomaka, zavrtelo mi se u glavi i osećala sam se baš loše. Mislila sam da je nešto trenutno i da će da prođe, ali me je slomilo odjednom da nisam mogla da se pomerim. Zvala sam supruga i nisam imala ni snage da dođem do kola, onesvestila sam se - priseća se Andrea i dodaje da se seća da je došla Hitna pomoć po nju i da je tada počela "nova saga".
Jedan doktor joj je rekao da ima vanmateričnu trudnoću i da mora hitno da se operiše, a drugi je rekao da nije nikakva žurba u pitanju. Dok je Andrea ležala na krevetu u bolovima i slušala njihovu prepirku pojavio se i načelnik koji je presudio da ipak mora hitno da je prebace u salu.
Odstranili su joj jedan jajovod i rekli da jedino što još može da proba jeste vantelesna oplodnja.
- Bila sam četiri dana u bolicu i kući se oporavljala jače od mesec dana. Ali rekla sam sebi da nema odustajanja kad sam već sve ovo prošla. Počela sam da se informišem o vantelesnoj oplodnji i da vidim gde mogu da radim, kako, kada, šta. Sve mi je to tada bilo strano. Pominjali su i slabu prohodnost drugog jajovoda i da je i ta vantelesna pod znakom pitanja. Tačno godinu dana nakon operacije sam dobila neke mučnine. Mislila sam da je na psihičkoj bazi od tog dana, stresa, opterećenja i svega kroz šta smo prošli. Pripremali smo se da odemo po prve analize na putu za veštačku oplodnju - priča naša sagovornica.
Kako navodi, na nagovor supruga i drugarice uradila je test na trudnoću jer su počele da je bole grudi.
- Ovo mi je bio četvrti u nizu testova koji je pokazao pozitivan rezultat. Umesto da se radujem, ja sam plakala kao kiša jer sam mislila da ću ponovo da preživljavam isto i da se moja agonija nikad neće završiti. Ovog puta sam se prevarila, rodila sam zdravog sina bez ikakvih komplikacija - zaključuje Andrea.
