Istraživači su, u okviru jedne studije, ispitali više od 1.100 tinejdžera o njihovim roditeljima, o tome koliko su strogi, da li su ih kažnjavali za nedozvoljene stvari, ignorisali ih, činili da se osećaju krivim i iznosili njihove greške iz prošlosti.
Na osnovu njihovih odgovora, odabrali su 23 mlade osobe čiji su roditelji imali strog, oštar ili manipulativan stil roditeljstva.
Uporedili su ih sa decom roditelja sa blažim roditeljskim stilom, koji su postavljali pravila, ali su jasno stavljali do znanja da su pravila postojala zato što vole svoju decu.
Utvrđeno je da deca sa prestrogim roditeljima imaju promene u aktivnostima gena što bi ih moglo učiniti manje sposobnim da se nose sa životnim usponima i padovima.
Prethodne studije su povezale ove genetske promene sa depresijom u kasnijem životu.
Upitnik je pokazao da 23 dece sa veoma strogim roditeljima imaju više simptoma depresije, kao što su osećaj tuge, usamljenosti ili stalan osećaj da ih ljudi ne vole – iako nijedno nije imalo kliničku depresiju.
Dr Van Aše, koji je vodio studiju sa Univerziteta u Leuvenu u Belgiji, rekao je: „Veoma strogo roditeljstvo moglo bi da promeni način na koji DNK funkcioniše, izazivajući stres u detinjstvu, što ljude čini manje otpornim na stres kasnije. Ona vrsta strogih roditelja o kojoj govorimo su oni koji će poslati svoje dete u svoju sobu jer ne jede povrće, umesto da pokušaju da ga ohrabre da ga jedu, ili viču na njih što kasne, umesto da objašnjavaju zašto bi trebalo da budu kod kuće ranije.“
Studija, predstavljena na godišnjoj konferenciji Evropskog koledža za neuropsihofarmakologiju, u Beču, započela je ispitivanje više od 1.100 dece uzrasta od 12 do 16 godina o njihovim roditeljima.
Deca sa „dobrim roditeljima“ su prijavila da sa roditeljima razgovaraju o problemima, da se osećaju bolje i da ih slušaju, dok im oni pomažu da izaberu sopstveni pravac u životu.
Istraživači su pogledali DNK 21 deteta sa „dobrim“ roditeljima i 23 sa veoma strogim roditeljima, ispitujući više od 450.000 delova njihovog genetskog koda.
Deca sa strožim roditeljima imala su jaču aktivnost na velikom broju gena – obrazac moždane aktivnosti koji se takođe vidi kod odraslih sa depresijom.
Studija sugeriše da su deca sa grubljim roditeljima izloženija većem riziku od depresije, iako nijedno nije bilo depresivno.
Koliko para ti treba u Srbiji mesečno ako imaš troje i više dece
To je značilo, na primer, da je manja verovatnoća da prijavljuju probleme kao što su osećaj tuge ili gubitak sna.
Dr Van Aše je rekao: „Otkrili smo da strogo roditeljstvo, sa fizičkim kaznama i psihološkom manipulacijom, može da dovede do promena koje same po sebi mogu da dovedu do toga da dete ima predispozicije za depresiju. Ovo se ne dešava u istoj meri ako su deca imala podsticajno vaspitanje“, prenosi Dailymail.
