Ljudi su skloni da povezuju inteligenciju sa akademskim postignućem ili obrazovanjem, međutim to baš i nije tako. Inteligencija je mnogo širi pojam koji obuhvata rezonovanje, rešavanje problema, apstraktno razmišljanje, brzo učenje i učenje iz iskustva.
Inteligencija podrazumeva sposobnosti koje su potrebne osobi da bi se adaptirala i prevazišla prepreke u svom okruženju, a ne samo kako bi rešavali intelektualne zadatke.
Novo istraživanje koje je sproveo University College u Londonu pokazalo je da su najinteligentniji ljudi oni koji su često rasejani i skloni gubljenju fokusa sa svakodnevnih stvari.
To je, kako su rekli psiholozi, jednako primenjivo i na inteligentnu decu, koja su rasejanija od svojih vršnjaka sa prosečnim koeficijentom inteligencije.
Deca koja imaju visok intelektulni potencijal imaju veće teškoće sa koncentracijom, što je delom posledica stotina ideja koje istovremeno kruže njihovim malim mozgovima.
Inteligentna deca su rasejanija
Spomenutu studiju objavio je „Journal of Neuroscience“. Ona je pokazala, tvrde istraživači, da su najpametniji ljudi oni koji imaju više sive materije u gornjem čeonom režnju. Oni su ujedno i najrasejaniji.
Ma kako da to zvučalo čudno, upravo je rezultat viška neurona ono što kod pametne dece sprečava održavanje koncentracije. Prema koautoru studije Rojtu Kanaiju, verovatnije je da će ti ljudi biti ometeni drugim idejama koje im se vrte u mislima i koje nisu povezane sa situacijom u kojoj se nalaze.
U studiji je učestvovalo 145 ljudi starosti od 18 do 32 godine, a rezultati su pokazali da postoje razlike u mozgu između onih koji su mogli da zadrže pažnju i onih koji su imali poteškoće u tome.
Uočili su da je broj neurona u gornjem čeonom režnju leve hemisfere obrnuto povezan sa sposobnošću koncentracije. Dakle, što je veća količina sive materije u tom području, to je veći stepen distrakcije.
Kako mozak sazreva, određene nervne veze se uništavaju, dok druge jačaju. Taj se fenomen naziva „sinaptičko obrezivanje“ i to je ono što omogućava bolju koncentraciju na neku radnju. Iz tog razloga, istraživači tvrde da se dečiji mozak lakše ometa nego odrasli, zbog većeg broja neuronskih veza u gornjem čeonom režnju.
Kako prepoznati one najinteligentnije
Za posebno inteligentnu decu smatraju se ona čije su kognitivne sposobnosti veće od očekivanih za njihovu starost. Ova deca obično ostaju neprimećena, jer im ocene često nisu tako dobre. Čak im je i dosadno na nastavi, ne pronalaze motivaciju u predmetima, a u većini slučajeva imaju i problem „rasute pažnje“.
Istraživanje je pokazalo da su neke od ovih osobina karakteristike najinteligentnije dece: brzo uče, vrlo su energična, imaju veoma bogat vokabular za svoj uzrast, imaju izvanredno pamćenje, njihovo razmišljanje je intuitivno, apstraktno i složeno, vole zagonetke i brojeve, lako se ometaju, osetljiva su, postaju nestrpljiva kada vide da drugi napreduju sporije od njih…
Odlike posebno inteligentne dece su i da su naglašeno znatiželjna, kreativna, imaju višestrukainteresovanja i veoma su vitalna.
