Čovek je celog života u potrazi za srećom. Pokušavamo da je pronađemo na raznim mestima, u drugim ljudima, u materijalnim stvarima, a zaboravljamo da pogledamo u nešto najbliže i potpuno naše, u svoje srce.
Baš o tome je govorio i Sveti Nekatrije Eginski, episkop Aleksandrijske pravoslavne crkve, mitropolit pentapoljski kao i pravoslavni teolog koji je nakon smrti proglašen za sveca. Prema njegovom žitiju, Sveti Nektarije je imao život pun izazova i iskušenja, ali nikada nije odustajao od negovanja vrlina i očuvanju mira u duši.
U njegovim delima i rečima satkane su brojne životne mudrosti, a jedna od njih jeste kako i gde čovek treba da pronađe sreću:
"Koliko su u zabludi ljudi koji traže sreću van sebe – u stranim zemljama i putovanjima, bogatstvu i slavi, velikoj vlasti i nasladama, zadovoljstvima i u ispraznim stvarima koje kao svoj kraj imaju gorčinu! Graditi zdanje sreće van sopstvenog srca isto je što i graditi dom na mestu koje se podvrgava čestim zemljotresima.
Sreća se nalazi u nama samima i blažen je čovek koji je to razumeo… Sreća je – čisto srce, jer takvo srce postaje presto Božiji.
Gospod za ljude koji imaju čisto srce govori: "Useliću se u njih i živeću u njima i biću im Bog i oni će biti Moj narod" (2 Kor. 6:16).
Šta njima još može nedostajati? Ništa, zaista ništa! Jer u svom srcu imaju najveće blago – Samog Boga!"