Postoji više tumačenja, retko gde su ostavljeni pisani tragovi ove tradicije.
Jedna od najprihvaćenijih teorija je da se tokom vremena svaka majica ili košulja istanji i iskrza. Zato cepanjem stare majice ili košulje, primorava se novopečeni otac da kupi novu, jer svaka nova košulja predstavlja novu snagu, pa zbog toga, kada se rodi dete, komšije, rođaci, kumovi i prijatelji navale da cepaju novog oca uz reči: "Ovu da pocepamo, još mnoge da promeniš, ti i tvoje dete imali snage i pameti nove, dok god ste živi i zdravi."
Ono što znamo je da ovaj običaj vodi poreklo iz davne prošlosti, kada se deca nisu rađala u porodilištima, već u kući, na njivi, u šumi i drugim mestima. Kada nije bilo, kao danas, svakojake opreme za bebe. Novorođenče je pri rođenju trebalo uviti u neki komad tkanine, da bi se zaštitilo od hladnoće.
U slučaju da nije bilo pripremljeno platno za uvijanje, muška košulja bila je najpogodnija za tu namenu. Izbegavala se ženska odeća za povijanje, jer su žene 40 dana po porođaju smatrane nečistima. Zato se cepala muška košulja, da bi se prepovilo i uvilo novorođenče.
Postoji verovanje da cepanjem treba da se pokaže da energetskoj auri oca, odeća koju je do sada nosio, nije više odgovarajući omotač, tj. da samo rođenje deteta mora da dovede do njegove psihičke promene. Kako zmija menja staru kožu zarad nove, tako i muškarci rođenjem dece moraju da se pripreme za promenu i za novu ulogu – ulogu oca.
Takođe, postoji verovanje da samo muškarci muškarcima treba da cepaju majice i košulje, jer na taj način donose sreću jedni drugima i mogućnost da i sami postanu uskoro očevi zdrave dece. Smatra se da će, ako uzmu komadić košulje od novopečenog oca, dobiti i sami dete istog pola.
Šta god da je tačno, ovaj običaj nagoveštava radost i sreću zbog rođenja novog života.
