Pre Drugog svetskog rata Srbi nisu uopšte marili za Novu godinu. Ponegde se i obeležavala, ali je bila apsolutno u senci mnogo važnijeg događaja- Božića.
To je bilo vreme kada se živelo mnogo skromnije, ali se za Božić nikada nije štedelo, a proslava se obeležavala 25. decembra.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
Uvođenje novog, gregorijanskog kalendara dogodilo se odmah posle Prvog svetskog rata, 1919. godine. Kako Srpska pravoslavna crkva nikada nije priznala ovaj kalendar, ona je nastavila da obeležava praznike na dotadašnji način, pa je ova godina postala prva kada se usvojio običaj da se Nova godina slavi pre Božića. jasno vam je da se ovaj običaj zadržao do dana današnjeg.
Da rezimiramo, Božić pre 1919. jeste bio 13 dana posle gregorijanske proslave, ali je “crkveni” i “državni” kalendar Srbije bio jedinstven pa je datum obeležavanja praznika mogao biti isključivo 25. decembar.
Sudeći po novinskim naslovima i oglasima iz onog doba, ovo je izazivalo priličnu zabunu. Negde u to doba i proslave Novih godina postale su sve češće.
Međutim, 13 dana razlike nastale zamenom kalendara ostale su “problem” sve do današnjih dana.
Iako su od tada praznična izdanja štampana isključivo za 6. 7. i 8. januar, među oglasima je moguće pronaći reklame za doček “nove” nove godine, “srpske” nove godine, kao i za oba Božića.
Vremenom se proslava Božića potpuno pomerila na 7. januar dok je doček Nove godine do današnjih dana ostao “dupli”.
