„Mama, treba mi zagrljaj.” Ovo je rečenica koju mame čuju od dece, u proseku, četiri do pet puta dnevno. Još češće kada se osećaju uznemireno – ili čak veoma srećno.
Njima su redovno potrebni veliki, dugi zagrljaji. Za mnoge mališane – što duže, to bolje. A ispostavlja se da su zagrljaji od 20 sekundi zapravo dobri za zdravlje.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
Šta je zagrljaj od 20 sekundi?
Zagrljaj od 20 sekundi je tačno ono što ime kaže. Nije to samo lagani tapšaj po leđima ili brz stisak. To je kada obgrlite nekoga rukama i držite zagrljaj oko 20 sekundi ili duže. Istraživanja pokazuju da dugi zagrljaji pomažu telu da oslobodi hormone dobrog raspoloženja i mogu da snize krvni pritisak.
Naučno dokazane prednosti dugih zagrljaja
Naučnici i psihoterapeuti se slažu da ovaj vid dodira ima izuzetno pozitivan uticaj na fizički i emocionalni razvoj i opšte blagostanje. Dr. Tifani Fild, profesorka na Odeljenju za pedijatriju, psihologiju i psihijatriju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Majamiju i osnivač Instituta za istraživanje dodira, već godinama proučava dodir i njegov uticaj na ljude. Njena istraživanja su započela sa prevremeno rođenim bebama, gde je otkrila da masaža dovodi do povećanja telesne mase i bržeg izlaska beba iz neonatalne intenzivne nege (NICU).
Shutterstock
„Kada nekoga masirate, stimulišete receptore pritiska na koži i telu, što šalje signale mozgu, koji ima jedan od najvećih nerava – vagus nerv – i srce počinje da kuca sporije. Kada se to desi, usporava se rad nervnog sistema. Postajete opušteniji i hormon stresa, kortizol, prestaje da se luči“, objašnjava dr. Fild.
Ona je otkrila da se povećava i nivo oksitocina, poznatog kao „hormon ljubavi“, kao i serotonina, neurotransmitera koji deluje antidepresivno i ublažava bol. „Dakle, postoji mnogo fizioloških promena koje se dešavaju kada stimulišete kožu. Umjeren pritisak je ključan, zato su zagrljaji toliko delotvorni – jer dobar zagrljaj uključuje određeni pritisak“, dodaje ona. Dr. Fild ističe da su fiziološki i psihološki efekti međusobno povezani i međusobno se pojačavaju.
Zagrljaji smanjuju stres
Jedno istraživanje iz 2003. godine, sprovedeno na Univerzitetu Severne Karoline, ispitivalo je vezu između toplog fizičkog kontakta i reakcije na stres. Pokazalo se da su parovi koji su se držali za ruke deset minuta dok su gledali romantične video snimke, a zatim se grlili 20 sekundi, pokazali manji porast srčanog ritma tokom zadatka javnog govora, u poređenju sa grupom koja nije imala fizički kontakt pre zadatka. Rezultati sugerišu da topli, podržavajući odnosi mogu doprineti smanjenju reaktivnosti na stres.
Shutterstock/Evgeny Atamanenko
Dr. Kori Flojd, doktor nauka i profesor komunikacije i psihologije na Univerzitetu u Arizoni, takođe je proučavao efekte dodira. „Povećan nivo oksitocina ima pozitivan uticaj na telo – čini da se osećamo smirenije i ublažava bol.
Kada su ljudi pod akutnim stresom, zagrljaj pomaže telu da se vrati u prirodno stanje. Stres kao da nestaje, a telo se vraća u ravnotežu. U dodiru ima nečeg posebnog“, kaže on.
Kako zagrljaj od 20 sekundi doprinosi razvoju dece
Dr. Kori Flojd objašnjava da su deca prirodno usmerena ka potrebi za fizičkim dodirom kako bi naučila da sama regulišu svoje emocije. Na primer, kada bebe plaču ili prave buku, roditelji ih zagrle – što pruža toplinu, utehu i smiruje um. Na taj način dete uči da se njegova unutrašnja regulacija usklađuje sa emocionalnim stanjem roditelja.
Kroz ponavljanje, deca uče da mogu da potraže utehu od drugih i da sama zatraže zagrljaj. „Zanimljivo je da su, prema metaanalizama, ljudi imali više koristi kada su sami inicirali zagrljaje i izraze nežnosti, nego kada su ih samo primali“, objasnio je dr. Flojd. To baca novo svetlo na izreku: „Lepše je davati nego primati.“
Shutterstock
I dr. Fild i dr. Flojd navode anegdotske dokaze povezane sa sirotištem u Rumuniji, gde je, usled nedostatka adekvatnog fizičkog dodira, primećen zaostanak u rastu i negativni uticaji na kognitivni razvoj dece. Korelativne studije su pokazale da osobe koje nemaju dovoljno fizičkog dodira mogu imati oslabljen imuni sistem i veću podložnost bolestima, poremećajima sna, prisustvo fizičkog bola i negativne posledice po mentalno zdravlje, kao što su stres i anksioznost.
U suštini, nežnost i fizička bliskost pomažu ljudima da napreduju i razvijaju se – i fizički i emocionalno.
Kako uvrstiti zagrljaj od 20 sekundi u svakodnevicu
Pre svega, teško ćete naći roditelja koji će reći „ne“ zagrljaju svog deteta. A potreba za zagrljajem ne dolazi samo kad je detetu teško. „Moje lično pravilo,“ kaže gospođa Abatijelo, „jeste da nikada ne budem ta koja prva pušta zagrljaj kada mi sinovi dotrče u naručje.“ Lista obaveza i skrolovanje telefona tada padaju u drugi plan.
Ako do sada niste namerno uključivali duže zagrljaje u vašu rutinu, možda je vreme da započnete mali ritual zagrljaja. Možete se igrati i zajedno odbrojavati od 20 dok se grlite. Ili, posle večernje priče, pred spavanje, završite dan velikim, dugim zagrljajem pre nego što kažete laku noć.
Shutterstock
Što češće to radite, to će više postati deo vaše svakodnevice. Ali, kako stručnjaci savetuju – važno je da sve deluje prirodno, a ne kao obaveza. Postoje uobičajeni trenuci za zagrljaj, poput odlaska u školu ili utehe nakon pada i ogrebanog kolena.
Ali razmislite i o zagrljajima „bez razloga“ – iz vedra neba. Ako znate da bi im to prijalo, iznenadite dete velikim medveđim zagrljajem, navodi Today's Parent.
Bonus video:
