Čak 60 pari obuće od kojih ima i ženskih cipela, dečijih sandala i čizama, napravljeni od livenog gvožđa i postavili duž obale Dunava u Budimpešti spada u jedan od najpotresnijih spomenika.
U Budimpešti je uspelo da se izbegne masovno streljanje Jevreja 1944. godine, sve dok na vlas nije došla lokalna stranka ksta na čelu sa Ferenc Salašijem, koji je bio u direktnom kontaktu sa nacističkom vladom od koje je dobio i podršku. Čim su stipili na vlast, sve u Budimpešti se odmah promenilo. Krenulo je masnovno proterivanje Jevreja i Roma u logore, ali je počeo i veliki masakr.
Ljudi su često kamionima dovođeni na obale Dunava. Naređeno im je da skinu cipele, ostave cipele, zatim utovareni na barže i odvedeni u nepoznatom pravcu. Često su bosonoge ljude postrojavali duž obale reke dok su im pucali u leđa - tako da nije bilo potrebe za sahranjivanjem mrtvih, njihova tela su nosile jake vode Dunava.
Cipele koje su žrtve ostavljale ili su uzete za potrebe samih nacista, ili su išle na prodaju - u petoj godini rata , to je bila vredna roba.
Za samo pet meseci koliko je Streličasti krst bio na vlasti, u gradu je ubijeno 10.000 ljudi, a više od 80.000 poslato u koncentracione logore.
Ideja za ovaj potresni spomenika pripada Kenu Togaiju. Pozvao je vajara Đulu Pauera da izlije 60 pari cipela od livenog gvožđa - tačne kopije onih koje su nosile 1940-ih. To su muške čizme, i ženske cipele, i dečije cipele - iznošene, iznošene cipele koje su ljudi ostavljali na obali pre smrti.
