Njen otac je bio nasilan, a majka zbog toga emotivno nestabilna, napisala je anonimna čitateljka u pismu tražeći savet. „Sa samo 11 godina, bila sam primorana da odrastem i preuzmem težak teret, iz dana u dan pokušavajući da upravljam tatinim raspoloženjem i očuvam mentalnu stabilnost svoje mame.
„Pored toga, brinula sam i o svom mlađem bratu. Mama se često oslanjala na mene i osećala sam se odgovornom za njeno stanje. Uz sve to, i moj brat i ja smo često bili kažnjavani na okrutne načine“, piše čitateljka sa daljim pogledom na svoj život u mladosti. Tada je otkrila zastrašujuću istinu - bila je intimno zlostavljana od strane porodičnog 'prijatelja'. „Kada smo majka i ja konačno pobegli od oca, ta 'prijateljica' nas je preselila u naš prvi 'sigurni' dom, kao njenog partnera. Nastavio je da me zlostavlja. Kada smo odrasli i otišli, i moj brat i ja smo postavili stroge granice sa roditeljima, uprkos osudi šire porodice“, opisuje on.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
Decenijama sa psiholozima
Zatim piše: „Sa psihoterapijom sam uspela da stvorim sebi normalan život, ali uprkos partneru koji mi pokazuje mnogo ljubavi, kao i odličnim prijateljima, ne usuđujem se da se opustim i uživam u životu, kao da ne zaslužujem da budem srećna“.
Iako sam postigla uspeh u profesiji, progoni me osećaj inferiornosti, nikada ne mogu da postignem samopouzdanje“. Tada je izrazila svoje strahove, koji su joj se odavno uvukli u kosti. „Stalno se bojim da nešto ne krene po zlu, da izgubim sve što sam postigla. Ostajem u kontaktu sa svojom mamom, jer ne želim da je povredim i znam da ona ne zna šta se desilo, ali nemam normalna osećanja prema njoj koja drugi ljudi gaje prema roditeljima. Problem je nastao sada, kada se njeno zdravlje pogoršalo i više ne može da se brine o sebi“, objašnjava ona.
Na kraju piše: „Borim se u sebi jer s jedne strane želim da uradim pravu stvar i da se brinem o njoj, a sa druge strane sam prestravljena jer znam koliko je traumatično biti u njenoj blizini." Ovaj moj unutrašnji sukob je postao iscrpljujući i izaziva zabrinutost. Ova osećanja me vraćaju u mračnu prošlost i bojim se da ću početi da se nosim sa tim na stari način - jedno od njih je bila anoreksija. Molim za savet šta da radim u ovoj teškoj situaciji“, vapaj je upućen psihoterapeutu.
U nastavku pročitajte odgovor psihoterapeuta.
Toksična moć majke
„Naporno ste radili da postignete unutrašnji mir i izgradite normalan život! Vidim da još morate da radite na sebi da ne biste ponavljali obrasce ponašanja iz detinjstva. Ako provodite više vremena sa osobom koja vas nije zaštitila i koja je zanemarila vaše potrebe, a to je bila vaša majka, vratićete se izvoru psihičkih problema koje ste imali. To bi bilo kao da se vratite u vatru nakon dugog oporavka od teških opekotina“, piše joj psihoterapeut Filipa Peri.
Čini se da kada ste u blizini svoje majke, njena moć nad vama je toliko toksična da možete osetiti prinudu da ponovo uspostavite ravnotežu na stari način – kontrolisanjem onoga što možete, a to je vaša ishrana. Ako se ponovo okrenete anoreksiji, možete ugroziti sopstveni život.
"Okruženje može početi da vas osuđuje ako niste spremni da brinete o svojoj majci, ali morate da date prioritet sopstvenom zdravlju. Ako ne može da se brine o sebi, možete potražiti drugo rešenje, ali ne vraćajte se izvoru većine svojih problema. Nije važno šta svet očekuje od tebe i tvog brata. Ako se vaša majka davi, nemojte se daviti pokušavajući da je spasite".
"Neće samo osuda šire porodice otežati vašu odluku, biće vam teško i jer ste i dalje na neki način povezani sa majkom. Mogu da razumem zašto imate unutrašnji sukob. Ako želite da joj pomognete, učinite to na daljinu i ne rizikujte i ne ugrožavajte životni mir koji ste tako teško izborili“.
"Postoje načini da joj se pomogne, na primer, možete je prijaviti u starački dom, zatražiti usluge gerontologa ili joj pružiti privatnu pomoć kod kuće – bilo šta, samo nemojte se svakodnevno obavezati na to jer ugrozila bi svoje mentalno zdravlje.“ piše joj psihoterapeut.
"Ne ustručavajte se da tražite pravni savet o ovoj situaciji. Čini se da vaša šira porodica ne razume kako je bilo vama i bratu da ste odrastali i kako je to uticalo na vas. Ako im ne možete verovati, držite se i od njih na distanci."
„Drugima može biti teško da shvate zašto se još uvek plašimo nečega što je odavno prošlo, jer se posledice traume često pogrešno razumeju. Čovek i sam može misliti da mu ide dobro i da upravlja svojim životom, ali podsvest ipak radi svoje, a telo pamti. Da sam na vašem mestu, pazila bih i ne bih se vraćala u osinje gnezdo“, zaključuje terapeut.
