Nekada nas deca zapane svojim argumentima, ali budući da su često deo onoga što zovemo – inat, uglavnom se potrudimo to preseći u korenu. Međutim, ne treba.
Deca nas znaju itekako iznenaditi svojim razmišljanjem, svojim argumentima, svojim postupcima. Često to bude u situacijama u kojima mi želimo da nas deca poslušaju, da nas čuju, da urade kako smo zamolili, rekli. I da, neretko takve njihove postupke nazivamo – pametovanjem, a nije nam baš ni drago što baš nama, svojim roditeljima, to rade.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
Tada su Ullman i njegovi kolege, koji su takođe imali slična iskustva s decom, odlučili istražiti kako to deca koriste „rupe“ u jeziku, i to mnogo brže i spretnije nego odrasli. Ponekad to čine u svoju korist, kao u prvom primeru, a ponekad sasvim nenamerno. Na kraju studije koja je objavljena u časopisu Child Development, utvrdili su da takvo ponašanje zapravo pokazuje da dete počinje bolje razumeti jezik – i druge ljude.
Kognitivna naučnica koja je bila deo studije Sofi Bridžers i njeni kolege anketirali su 260 roditelja kako bi stekli utisak koliko je kod njihove dece često korišćenje „rupa u jeziku“. Bilo je tu raznih primera: dete kojem je rečeno da se drži za ruke dok prelazi ulicu držalo je svoju ruku umesto ruku svojih roditelja, dete kojem je rečeno da ne ide napolje samo, povelo je psa sa sobom umesto da čeka odraslu osobu.
Shutterstock
Tada su naučnici dvema grupama dece – jedna od četiri do devet godina, druga od pet do devet – dali da čitaju scenarije i pronađu takve „rupe u jeziku“. Ispostavilo se da četvorogodišnjaci nisu bili u stanju da razlikuju „rupe u jeziku“ od nepridržavanja uputstava. No, ispitanici u dobi od pet do devet godina gledali su na rupe u zakonu gotovo kao na način da se izvuku iz nečega na osnovu tehničkih „grešaka“ – drugim rečima, razumeli su šta je roditelj u scenariju tražio i kako je dete iskoristilo rupu u zakonu da iskoristi nedostatak specifičnosti u naredbi.
„Postoje društvene norme i pravila koja deca uče oko jela, igre, svojih kućnih poslova, domaćih zadataka, vremena za spavanje, lične higijene,“ kaže Bridgers. „Oni testiraju sve te granice."
Sve u svemu, naučnici su zaključili da deca mogu vrlo brzo iskoristiti rupe u jeziku oko osme godine, a ta se veština razvija između pete i sedme godine. Veštine koje se tad razvijaju ne samo da omogućavaju deci korišćenje rupa u zakonu, već im omogućavaju i razumevanje složenijih govornih figura kao što su ironija, metafora i sarkazam, ali i laganje.
Shutterstock
Laura Vagner, profesorka razvojne psihologije na Univerzitetu Ohio State, ističe da je to doba kad se kod dece razvija i sve bolja „veština“ laganja. „Roditelji možda neće ceniti detetovu veštinu laganja ili stalno zaobilaženje naredbi. Ali to pokazuje da oni prikupljaju i koriste mnogo jezičkog i društvenog znanja,“ kaže Wagner. Osim toga, to je sve deo kreativnog rešavanja problema.
Upravo zato, Bridžersov tim koji je sproveo istraživanje smatra da deca uopšte ne ponašaju kao „mali advokati“, jer oni tako uče upravljati dvosmislenim društvenim interakcijama – i zabavljaju se tako. Dakle, budući da to znači da je dete zapravo vešto, mudro, spretnо s rečima, nemoj kažnjavati ono što ti deluje kao „pametovanje“, jer dete na taj način razvija važne jezičke i društvene veštine.
Bonus video:
