Svi znamo da većina ljudi ima određene „signale“ kada lažu – taj pogled u očima ili suptilna promena u glasu koja ih otkriva.
Međutim, ispostavlja se da postoji i nevoljna fiziološka reakcija koju svi imamo kada iznosimo neistinu, koja nas odmah otkriva, a to je jednostavno podizanje ruke.
Ruka osobe može se koristiti kao detektor laži zbog načina na koji laganje utiče na naš mozak. Zvuči kao gomila besmislica, naravno, ali zapravo je istina. Sociologinja i autorka, dr Marta Bek, koja je obučena na Harvardu, nedavno je demonstrirala ovaj čudni fenomen tokom gostovanja u podkastu Stivena Bartleta „Diary of a CEO“.
Stisak ruke
Tom prilikom, tražila je od Bartleta da ispruži ruku. Dok je vršila pritisak na nju, tražila je od njega da ponovi određene fraze — neke koje su bile istinite, a jednu koja je bila potpuno lažna.
Kada je Bartlet rekao stvari poput „Volim svež vazduh“, mogao je da izdrži pritisak koji je Bek vršila na njegovu ruku. Ali kada je rekao „Volim da povraćam“ — laž, ako to već nije bilo očigledno — njegova ruka je odmah pala.
„Kada sam rekao 'Volim da povraćam', bilo je kao da nisam bio uopšte povezan sa svojom snagom i rukom,“ zbunjeno je rekao Bartlett. „Bilo je kao da sam bio u svom umu, pa nisam mogao istovremeno da mislim na tebe... Kao da su postojala dva različita sistema.“
Nauka je otkrila da laganje suštinski preopterećuje naše mozgove, tera naše telo da kompenzuje.
„Kada lažemo, naša tela postaju vrlo slaba“, objasnila je Beku Bartletu. „Zato što telo živi u stvarnosti. Telo je iskreno. Samo um, i samo verbalni um, može da nas laže i kaže nam stvari koje možemo da verujemo, iako nisu istinite.“
Istina protiv laži
Neuropsihologija je otkrila da istina i laž aktiviraju naš mozak na potpuno različite načine, zbog čega naš mozak mora mnogo više da se trudi da bi održao obmanu. Korišćenjem tehnika kao što je fMRI snimanje, naučnici su otkrili da istina pokreće četiri dela mozga, dok laž aktivira sedam, gotovo duplo više. To znači da mozak ima manje kapaciteta za fizičke zadatke — ili, kako je Bek to objasnila, „naša tela postaju vrlo slaba“.
Shutterstock
Naravno, kada radite neki zabavni test poput ovog, nema posledica kao što ih ima sa stvarnim, životnim laganjem — nema osećanja koja bi mogla biti povređena, niti problema u koje biste mogli upasti. Zamišljajte, međutim, kakav uticaj stvarno laganje može imati, naročito ako lažete sebi.
Vežba
Ali Bek je ovu pojavu stavila u još oštriji fokus. Ispričala je Bartletu o vežbi koju koristi tokom svojih govora, u kojoj pita prisutne da li su zaista udobni u svojim sedištima. Oni uvek insistiraju da jesu, uprkos tome što sede na tvrdim, neprijatnim stolovima ili sedištima u auditorijumima.
To nelagodnost je, naravno, samo deo prisustvovanja nečemu poput konferencije, ali je ipak tehnički laž. Dok ima smisla da na neki način lažemo sebe kako bismo izvukli korist od predavanja na konferenciji, Bek upozorava da često činimo upravo ovu vrstu laganja sebi i u mnogo važnijim delovima naših života.
Objasnila je da ljudi koji su u poslovima, vezama i religijama u kojima nisu zaista udobni, zapravo rade ono što mi radimo sa neprijatnim stolom na konferenciji — ubeđuju sebe da je to samo kompromis za dobar posao, da ne budu sami, ili šta god da je u pitanju.
„Misle da su udobni, ali se razboljevaju“, rekla je Bek. „Ili postaju zavisni od neke supstance jer pokušavaju da umanje nelagodnost koju ne žele da priznaju.“ Sve to, bar u nekoj meri, vraća se na način na koji neiskrenost slabi telo.
Iskrenost je, naravno, često neprijatna sama po sebi. Ali nas ne čini slabima kao što je dokazano da to čini laganje. Dakle, moglo bi se reći da kada nismo iskreni, zapravo radimo protiv sebe — a biti zaista iskren je možda ključ za ostvarenje bolje verzije naših života i nas samih, navodi Your Tango.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
