U Srbiju dolazi vodeći stručnjak iz oblasti dečje psihologije, dr Gordon Njufeld, zahvaljujući Fondaciji "Novak Đoković". Prema rečima Jelene Đoković, globalne direktorke Fondacije, ključno je da deca rastu u okruženju ispunjenom bliskošću i da im je potreban oporavak kod kuće u ljubavi, baš kao i odraslima.
Dr Njufeld će u oktobru održati predavanje u Beogradu u okviru programa "Razgovori o roditeljstvu", koji Fondacija organizuje treću godinu zaredom, a karte su već u prodaji.
Pre predavanja, koje će se održati na regionalnom nivou, organizovane su besplatne radionice za roditelje. Prva radionica održana je sinoć u Beogradu, u Silosima.
Jelena Đoković, suosnivač i globalna direktorka Fondacije "Novak Đoković", u razgovoru za Tanjug ističe da se nastavlja priča o očuvanju snažne porodice, što je moguće kroz privrženost, odnosno bliskost između dece i roditelja.
"Kroz bliskost možemo da vaspitavamo dete i ono iz te bliskosti želi da nas posluša, jer razume zbog čega neke stvari radimo. Imamo dogovor sa njim, znamo šta mama i tata misle o tome, i tako dalje. Ne moramo da mu naređujemo, kažnjavamo ili uslovljavamo", objašnjava Đoković.
Dr Njufeld i Gabor Mate, koji je prošle godine posetio Srbiju, napisali su knjigu "Budite oslonac svojoj deci", u kojoj se razmatra slom roditeljskog uticaja zbog toga što se deca oslanjaju na vršnjake, ali i kako povratiti prirodnu ulogu roditelja. Đoković napominje da naše društvo nije olakšalo posao porodici i da je to tema kojom se Njufeld bavi u svojoj knjizi, koja je dostupna i u našim knjižarama.
"Priča se o tome kako smo izgubili bliskost sa decom zato što smo ih okrenuli institucijama. Poslali smo ih u škole, dali im telefone i mislili da ćemo ih tako obrazovati. Međutim, izgubili smo bliskost i time i kulturu porodice", kaže Đoković.
Ona dodaje da nije moguće da drugo dete vodi dete, odnosno da emotivno nestabilno dete ne može biti uzor našem detetu kako da se ponaša. Takva deca su sklona da povrede drugu decu, što se vidi po nasilju među vršnjacima.
"Mi i dalje pokušavamo da rešimo problem organizovanjem obuka, ali dr Gordon Njufeld kaže da obuke treba da budu za roditelje, a ne za decu. Roditelji i deca treba da se vrate jedno drugom tako da deca nalaze uzor u svojim roditeljima i da se kod kuće oporave od rana koje su zadobili van kuće, u ljubavi i toplom domu", objašnjava Đoković.
Printscreen/Instagram
Na pitanje o tome kako razumeti rasprave kod kuće i da li ih možemo shvatiti na drugačiji način, Đoković priznaje da i sama teško doživljava emocije u bliskom odnosu, ali dodaje da bliski odnosi stvaraju prostor za izražavanje emocija koje smo skupljali van kuće.
"Mi smo u školi u ranjivom okruženju i skupljamo emocije koje nas povređuju, a to može da se prenese na odrasle. Kada se vratimo kući, zahvaljujući bliskosti sa partnerom možemo da iskažemo stres i nepravdu koju smo doživeli", objašnjava Đoković.
Ona dodaje da je problem ako uzimamo stres od drugih ljudi previše lično, umesto da koristimo bliskost kao sigurno mesto za oporavak.
"Kada bismo promenili razumevanje bliskog odnosa i otvorili se novom razmišljanju, mnogo bismo profitirali. To je nešto što ja učim i što smatram važnim za sve nas", zaključuje Đoković.
Na pitanje da li roditelji žele da menjaju stare metode kao što su fizičko kažnjavanje, Đoković odgovara da nije sigurna da može potpuno da odgovori na to pitanje, ali primećuje da roditelji žele podršku i znanje, dok savremeni svet vrši pritisak na porodicu.
"Veliki je pritisak na roditelje, posebno majke koje moraju da šalju malu decu u vrtiće zbog posla. Idealno bi bilo kada bi društvo shvatilo kakva podrška je potrebna majkama za očuvanje porodice i kulture. Ne možemo prepustiti institucijama vaspitanje naše dece. Vaspitanje treba da se dešava u okviru porodice, a institucije treba da budu dopuna, a ne osnova", naglašava Đoković.
Dr Gordon Njufeld je napisao da "deca nikada ne smeju da rade za našu ljubav; ona treba da se odmaraju u njoj". Na pitanje kako nesvesno dovodimo decu u stanje da "zarađuju" ili se "bore" za ljubav, Đoković odgovara da roditelj treba da postane odgovor na potrebe svog deteta, što dolazi iz bliskosti.
"Naša bliskost nam pomaže da prepoznamo potrebe partnera, deteta, prijatelja, čak i bez reči. To je poput odnosa između čoveka i psa - možemo da komuniciramo i bez reči. Isto važi i za odnos majke i deteta", objašnjava Đoković.
Ona dodaje da je nesvesno ne znamo kako da budemo bliski jer smo izgubili bliskost sa sobom.
"Mi prvo ne osećamo šta nam treba, a zatim pokušavamo da pretpostavimo šta bi drugima moglo biti potrebno. Nisam stručnjak za detalje, ali verujem da je važno dublje proučiti ovu temu i deliti dobra saznanja s drugima", zaključuje Đoković.
Jelena Đoković prati eminentne stručnjake iz oblasti dečje psihologije i zainteresovana je za duhovnost. Na pitanje o spajanju nauke i duhovnosti, Đoković kaže da se u periodima bola i patnje ljudi okreću duhovnosti koja donosi utehu.
"Okrećemo se višoj sili koja nam daje utehu kada ne možemo da kontrolišemo situaciju. Verujem da dobra dela i vera u višu silu donose dobro", kaže Đoković.
Od svoje dece svakodnevno uči nešto novo, posebno strpljenje.
"Govoriću im da budu strpljivi, ali oni su ti koji mene uče strpljenju", zaključuje Đoković.
Veruje da svako može mnogo da postigne ako se bavi sobom.
"Želim da verujem da će svako uzeti najbolje od onoga što mu se nudi i da će to poboljšati život svima", zaključuje Đoković.
