Ekonomsko zlostavljanje može se manifestovati na različite načine, bez obzira na godišnje doba, uključujući i odmor. Osoba koja vrši ekonomsko zlostavljanje namerno je ograničavala budžet za odmor, sprečavajući partnera ili porodicu da u potpunosti doživi iskustva i atrakcije odmora.
Osoba koja vrši ekonomsko zlostavljanje namerno otkazuje rezervacije, menja odredište ili nameće destinacije koje ne odgovaraju preferencijama druge strane samo zato što zarađuje više, čime joj, po njenom mišljenju, ima odlučujući glas u izboru mesta odmora.
"On je kupovao bokserice od Kelvina Klajna, a ja grudnjake u Lidlu, a gaće u Pepcu". Ovako počinje svoju tužnu priču Anita iz Beograda, kojoj je "puklo pred očima", i ne želi više da bude žrtva ekonomskog zlostavljanja od strane svog supruga. Njenu ispovest prenosimo u celosti:
"Počnimo od toga da pored svog muža, „direktora“, izgledam kao negovateljica zaposlena za pare, a ne majka njegove dece i njegova žena. Godinama idem u istoj odeći, duksevima dugih rukava i iznošenim patikama. A moj muž kaže: "Možeš li da se upristojiš, stvarno ne možeš da nađeš ništa novo u ovom ormaru?" Kako, kada mi nisi kupio odeću godinama? – ogorčeno se smeši Anita. Dok je na odmoru, Petar ima svoj ritual. On je taj koji kupuje sladoled i suvenire za decu na tezgama na kojima se prodaju plišane životinje i magneti za frižider. On to kupi i kaže: „tata će platiti jer mama to ne može da priušti“.
Kako kaže naučila je da štedi svaki dinar koju bi slučajno pronašla dok bi prala veš ili ribala pod. Često bi odlazila u prodavnicu sa kesicom zveckavih novčića i tačno izbrojenom sumom, smeškajući se široko i lažući da je tako potrošila kusur sa aparata za kafu. Nije htela da kasirki kaže da je finansijski zavisna od muža ili da je on odlučio da joj ovog meseca ne da više od 200 evra.
Tema letovanja za Anitu je jednako osetljiva kao i novogodišnji pokloni ili dečiji rođendani. Petar bi rekao: "Nađi nešto, a ja ću platiti." Anita bi zato pretraživala ponude za letovanja na internetu, a zatim bi slala mužu svoje predloge.
"Ne mogu da priuštim da potrošim nekoliko stotina evra u nekoliko sati" - on plaća za prevoz, hotel ili smeštaj i kaže da joj ostaje samo da spakuje stvari. I svake godine ista priča. Deca, naravno, prerastu čizme, kupaće kostime i šortseve, mora da se kupe novi. Tako će na decu preliti neki dodatni novac. Ali ja ću stegnuti zube i ići u onome što imam, mada je sramota voziti se do hotela u izbledelim pamučnim majicama i cipelama koje pamte dane pre braka.
Zašto Anita nema svoj novac?
Upala je u "zamku" porodiljskog odsustva. Ili tačnije, u zamku veze sa partnerom koji voli da je finansijski drži pod kontrolom.
"Kada sam rodila drugu ćerku, zajednički smo odlučili da na neko vreme odustanem od posla da se brinem o deci i kući - priča 34-godišnjakinja. - Imali smo novca za to, jer moj muž zarađuje stvarno dobro, direktor je finansijskog sektora u lancu hipermarketa. Dogovorili smo se da mi svakog meseca prebacuje stalnu sumu na račun. I tokom prvih meseci posle porođaja, to je nekako funkcionisalo.
Problem se pojavio kada je Petar primetio da njegova žena troši "njegove" pare na "gluposti".
"Prva svađa bila je oko toga što sam otišla kod frizera, sledeća što sam kupila za sebe nadogradnju kolica od 250 evra, da bi lakše išla u kupovinu sa dvoje dece. Bio je uvređen kada ga nisam pitala da li mogu da potrošim novac na kafu u parku dok sam šetala sa devojčicama. Tada je "odsekao" tu sumu za pola. Od 700 evra, koliko mi je ostavljao meseno za svakodnevnu kupovinu i pokrivam "neočekivane troškove", a njih, kao što je poznato, sa dvoje malih dece i velikom kućom ima puno. Tada sam shvatila da ne mogu potrošiti ni dinar na sebe od onog što mi muž daje. I da bih trebala što pre da se vratim na posao.
Ali vreme prolazi, a Anita ne može da pronađe posao, jer se Petar sa tim ne slaže.
"Zaradiš neke pare. Manje nego što bi bilo potrebno za dadilju, pa zašto se tako upireš? - pita. A na odgovor da njegova žena jednostavno želi svoj novac, uvek ima jedan odgovor: "Mislim da bi o tome trebalo razmišljati, kad si se odlučila za decu. Sada se bolje fokusiraj na njih, a ne na sebe."
Tako Anita strpljivo čeka da deca odrastu, a ona se oslobodi i počne da štedi bilo šta za "crne dane". Uverila se da ne može računati na muža, da mu se sviđa ta veza zasnovana na ekonomskoj zavisnosti. On je gospodar i vladar, on upravlja, jer on daje novac. Prvo 700 evra mesečno, zatim 500, a prošlog kvartala već samo četiri stotine. - Ali, ako ti nešto treba, samo mi reci, i ja ću ti to kupiti, kad se vratim sa posla - kaže, uz osmeh.
I zapravo se tu sve završava, jer Petar se sa posla vraća kasno i već je "previše umoran za gluposti". Poput kupovine novog donjeg rublje, jer u starom je sramota ići na kontrolu kod ginekologa, kupovina farbe za kosu, da bi se pokrio malo sedi izrastak.
"Ne jedi to, nisi u stanju"
Verovatno je najteže tokom odmora, jer se ta nejednakost između njih jasno vidi.
Da krenemo od toga da izgledam pored mog muža, "direktora", kao devojka za malu platu, a ne majka njegove dece i žena - Anita gorko se smeje.
Šestogodišnja Kaja i četvorogodišnja Lena, zapravo, imaju to "urezano" u glavi. Mama nikada nema novca, novac ima tata. I njegovi roditelji, baka Slavka i deda Mirko. Majčine roditelje, poljoprivrednike iz okoline Valjeva, retko viđaju.
To je takođe Petar, koji porodicu poziva u hotelski restoran i govori ženi: "Nemoj to da jedeš, ne budi luda, izaberi nešto, što sebi možeš priuštiti." Dakle, šta? Negaziranu vodu?", završava svoju neveselu priču Anita. Razmislite, ako sumnjate da ste žrtva ekonomskog zlostavljanja ili poznajete nekoga ko bi mogao to biti, zapamtite da potražite podršku i pronađete kontakte odgovarajućih institucija ili organizacija koje pružaju podršku ljudima s sličnim iskustvima.
