Ceo život većina ljudi juri za novcem i slavom, ali pravu sreću donose jedino dobri odnosi sa bliskim osobama, pokazalo je najdugotrajnije istraživanje ljudske dobrobiti ikad napravljeno u svetu, koje traje od 1938. do danas, opisano u knjizi "Dobar život" dvojice profesora sa Harvarda.
Profesori Robert Valdindžer i Mark Šulc sa američkog univerziteta Harvard u knjizi "Dobar život" predstavljaju rezultate istraživanja koja su u početku obuhvatila 724 učesnika i do danas se proširila na više od 1.300 njihovih potomaka u tri generacije.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
Knjiga na na skoro 400 stranica kroz deset poglavlja govori o tome šta čini dobar život, zašto su odnosi važni, o socijalnim veštinama i o okruženju sa prijateljima, porodicom i na poslu.
Početnoj grupi od 268 studenata povlašćenog društvenog statusa sa najstarijeg američkog univerziteta i jednog od najuticajnijih u svetu, Harvarda, istraživači su dodali 456 dečaka iz siromašnog dela Bostona, dvostruko diskriminisanih neimaštinom i useljeničkim statusom njihovih roditelja, kako bi pokušali da uporede njihove živote i saznaju šta će ih odvesti na pravi put.
Knjiga na dobrobit učesnika gleda iz mnogo različitih kutova, od snimanja mozga i krvnih analiza do videosnimaka na kojima govore o svojim najvećim brigama. „Postavili smo im hiljade pitanja i obavili stotine merenja, svake dve godine šaljemo im dugačke upitnike i dokumentacija se gomila u hiljadama stranica“, ističu autori.
Istraživanje je moguće svesti na zaključak da kvalitetni odnosi čine ljude zdravima i srećnima i da su društvene veze zaista dobre za ljude, a da ih usamljenost ubija. Međutim, gorka je istina da ljudi teško shvataju šta je dobro za njih i često misle da je to nešto poput odredišta nakon kojeg prestaju svi problemi.
„Mi smo samo ljudi, hteli bismo brzo rešenje“, kažu autori, psihijatar i psihoanalitičar Valdindžer i psiholog Šulc, dodaju da je sreća osećaj da naš život vredi i da ima smisla i sugerišu da je bolji izraz za nju blagostanje.
To nije odluka koju donosimo samo jednom u životu, nego je pitanje izbora koje se ponavlja iz sekunde u sekundu, iz nedelje u nedelju, iz godine u godinu i svako za sebe treba tražiti sreću, smatraju.
Tome može pomoći učenje dece socijalnim veštinama, naročito danas kada vlada tehnologija i okolnosti poput pandemija, zaključuju i napominju da svako od nas svakog trenutka i u bilo kojem dobu života može krenuti u potragu „za srećom“, prenosi Index.
