Zamislite da nakon uobičajenog dana legnete da spavate i probudite se, čak, tri decenije kasnije. Zvuči neverovatno, zar ne? Poput bajke o Uspavanoj lepotici ili scenarija za naučno-fantastični film. Ipak ovo se zaista dogodilo jednoj tinejdžerki i njena neverovatna priča ostala je obavijena velom misterije sve do danas.
Karolina Olson rođena je 1862. godine i vodila je miran život sa četvoro braće i sestara na ostrvu Okno u Švedskoj. Međutim, sudbina čitave njene porodice drastično su se promenila nakon što je pala kada se vraćala iz škole. Naime, saplela se i snažno udarila glavom o hladan zimski trotoar.
Nakon što joj je povreda zarasla, devojčica je nastavila sa svojim regularnim dnevnim aktivnostima, pa su svi mislili da se potpuno oporavila. Međutim, 22. februara 1876. godine dešava se veliki preokret. Karolina, koja je tada imala 14 godina, žalila se na zubobolju. Njena porodica je verovala da je to posledica mesečarenja i poslala je u krevet. Ko bi pomislio da će se probuditi 32 godine kasnije?!
Doktor koji je stigao na ostrvo ovim povodom, proveo je nekoliko dana proučavajući devojčicu, ali je slučaj bio izuzetno zagonetan. Za razliku od tipične kome nakon nesreće, Karolina je izgledala kao mrtva, ali živa u isto vreme. Ono što je bilo iznenađujuće je da joj kosa i nokti uopšte nisu rasli, a nije ni smršala.
Šest godina kasnije, 1882.godine , Karolina je prebačena u grad Oskarshamn na lečenje elektrošok terapijom, koja nije uspela. Lekari su je ponovo poslali kući i rekli njenoj porodici da mogu samo da veruju u čudo. Za sve vreme koje je provela spavajući nije jela čvrstu hranu već su joj davali mleko sa šećerom.
Bolnica joj je postavila dijagnozu neke vrste paralize povezane sa demencijom. Zanimljiva stvar u ovom slučaju je da je, uprkos njenom telesnom stanju, njen um i dalje bio aktivan, jer je mogla da reaguje na okolinu. Njeni roditelji su to primetili kada je, mnogo godina kasnije, jedan od njene braće preminuo, i ako je još uvek bila u dubokom snu, Karolina je plakala.
Konačno, 3. aprila 1908. sluškinja je pronašla Karolinu dok je puzala po podu. Bila je mršava i bleda, pokazivala je osetljivost na svetlost i bilo joj je pomalo teško da govori. Vest je izazvala veliko uzbuđenje. Novinari, doktori i posmatrači otišli su u Okno da je intervjuišu o njenom iskustvu, ali kada se probudila rekla je da se ne seća ničega.
Ona je nekako još uvek bila 14-godišnja devojčica koja se probudila preko noći i ako je u stvari, imala 46 godina. Međutim, njen fizički izgled je odgovarao nekome ko ima između 25 i 30 godina. Podvrgnuta je psihijatrijskim testovima u Stokholmu, gde se pokazalo da je zadržala sve sposobnosti koje je imala pre nego što je zaspala.
Postoji teorija da je Karolina imala i budne trenutke kada je mogla da priča i jede, i ako se to ne može sa sigurnošću potvrditi. Ono što znamo je da je živela bez problema još 40 godina nakon što se probudila i uvek bila ljubazna i otvorena sa svojom okolinom. Drago nam je da je njena priča imala srećan kraj.
