Mendi Levi rođen je kao deo jevrejskog ekstremističkog kulta Lev Tahor, gde je učen da ne veruje ljudima iz spoljašnjeg sveta i da socijalne službe žele da oduzmu jevrejsku decu kako bi ih podizali nevernici.
Do svoje petnaeste godine nikada nije šutnuo loptu, video plišanu igračku, gledao TV ili držao u ruci mobilni telefon.
Momenat kada je odlučio da preseče sa dotadašnjim životom i da pobegne od svoje vere usledio je 2018. kada je poglavar kulta, Nahman Helbrans želeo da ga primora da oženi svoju dvanaestogodišnju rođaku.
"Znao sam da je pogrešno. Nakon večernjeg bogosluženja, okupio nas je kako bi se obavila veridba. Njeno lice je bilo pokriveno velom i jecala je sve vreme. Ipak smo pristali na to, verbalno, ne emotivno. Rabin je umočio parče hleba u boršč, predao mi ga i rekao "Mazel tov, veren si" - priseća se Mendi.
Osećao se kao da nije mogao da kaže "ne", jer se plašio da će biti proteran iz zajednice ili još gore da će biti zaključan u sobu i pretučen.
Lev Tahor je osnovan osamdesetih godina prošlog veka i njegov primarni cilj je bio da se praktikuje judaizam kao i pre 5.000 godina. Sve je počelo kada se šestoro ljudi, među kojima su bili i Levijevi baba i deda koji su pratili učenja Šolma Helbransa koji se preselio iz Izraela u Ameriku 1990. On je kasnije ležao dve godine u zatvoru zbog kidnapovanje trinaestogodišnjaka. Kada je izašao, pobegao je za Kanadu i ponovo oformio Lev Tahor u planinama iznad Montrealna, gde je Levi i rođen 2003.
"Od rane zore do osam uveče bi bili u školi i učili bi religiozne lekcije. Svakog dana majke su popunjavale upitnik koji smo predavali rabinu svako jutro. Na njemu su bile kvakice i iksići, zavisno od ponašanja. Ako bi uradili nešto loše, naša majka bi stavila iksić, na opštu radost sveštenika. Kada bi videli da nismo bili dobri, tukli bi nas i uživali su u tome. Za pričanje na času je sledio šamar, a ponekad bi nas izvodili ispred celog odeljenja sa cuclom u ustima. Govorili su nam kako je loše ponašanje greh, a da se on skida samo kada nas tuku", rekao je Levi.
Kada su 2014. vlasti u Kvebeku počele su da postavljaju pitanja zbog manjka sekularnog obrazovanja, ceo kult, koji je brojao oko 300 ljudi, se usred noći preselio u Ontario.
"Bio sam uzbuđen, to je bio prvi put da vidim autoput i seoske životinje. Iznajmili smo dva sprata u hotelu u Torontu. Svi televizori po sobama su bili isključeni, a kablovi odneti. Znali smo da TV nije jevrjeski i da ne bi trebalo da ga gledamo", prisetio se Mendi.
Nakon godinu dana, grupa se preselila u Gvatemalu, gde su mislili da će biti slobodniji. Putovali su avionima, a deca su po prvi put nosili modernu odeću kako ne bi odskakali. Stariji su im rekli da ne pominju da ih neko tuče, a dečaci su morali da prepoznatljive lokne sakriju ispod šešira. To je bio trenutak kada su mnogi počeli da vide spolji svet kao slobodu, a ne neprijatelja.
"Bilo je jezivo. Svuda su bile trudne četrnaestogodišnjakinje i naoružani čuvari." otkriva Levi.
Život u Gvatemali nije mazio Mendija. Postalo je još teže 2016. kada mu je otac umro od nepoznate bolesti. Iako je razlog smrti i dalje misterija, Levi je ubeđen da je to produkt kultove averzije prema bolnicama. On i njegovih desetoro braće i sestara su odvojeni od majke i spavali su po tuđim šatorima, jer su vođe smatrale da ona ne može da ih odgaja u duhu religije.
Nakon toga je usledio poziv njemu i njegovoj sestri od vođa. Rekli su mu da ne mora da je oženi u Gvatemali, već da će ga prvo poslati u Kanadu, gde će živeti prelep život. Nakon toga su mu dali putni dokument sa navodnim potpisom njegove majke koji mu je dozvolio da putuje sam. Noć pred polazak je proveo u kući bez prozora i sa naoružanim obezbeđenjem koje je trebalo da se postara da Mendi ne pobegne.
Poslednji put kada je video majku bila je uplakana jer nije znala šta će sa njim da se desi. Pozdravili su se, ali se nisu zagrlili jer je to zabranjeno. Odveden je u hotel i dat mu je telefon na koji je znao da se javi ukoliko bi ga pozvali u hitnom slučaju.
"U sobu je ušao jedan od vođa i rekao mi je da ne izlazim nigde. Mislim da je stavrno poverovao da neću pobeći. Plašio sam se da će me ubiti", rekao je Levi.
Ipak, skupio je hrabrost i ušao u kontakte na telefonu, pozvao je prvi broj ali nije bilo odgovora. Drugi broj koji je okrenuo je bio broj bivšeg donatora kulta. Levi mu je objasnio svoju situaciju, ali nije znao da mu kaže gde se nalazi. Čovek sa druge strane veze je obećao dečaku da će pronaći nekoga ko može da ga izbavi odatle.
Ubrzo je nazvao drugi čovek koji je hteo da ga pokupi, ali Levi je morao da sazna adresu.
"Rekao mi je da odem do portirnice i da tamo pitam. Bio sam preplašen, polako sam otvorio vrata jer sam mislio da je neko iz Lev Tahora u hodniku. Jedva sam se spustio do dole i predao sam radniku za portirnicom telefon. Nekoliko minuta kasnije, taksi je došao po mene i uskočio sam u njega", rekao je Levi.
Automobil ga je odveo do kuće čoveka koji ga je spasao, gde je ostao nekoliko meseci. Ipak bilo je potrebno dosta vremena da se privikne na normalan život. Odbijao je da jede hranu jer je mislio da nije dovoljno posna hrana, ili po njihovim običajima "košer". Mozak mu je bio ispran i plašio se da izlazi napolje.
Spas je došao kada je Kanadska ambasada odlučila da ga pošalje u Kvebek.
"Da nije bilo pravoslavne zajednice nikada se ne bih spasio Lev Tahora. Nikada ne bih dobio potrebnu pomoć da nastavim dalje. Hasidisti nemaju ništa sa Lev Tahorom", rekao je Levi o svojim spasiocima.
Danas Medni Levi završava srednju školu u Kvebeku i živi sa staralačkom porodicom koja prati Habad Ljubavič verziju Judaizma. Zavoleo je picu i počeo je da izlazi sa sekularnim Jevrejkama. Takođe, ošišao je svoje lokne.
I dalje se nije čuo sa svojom porodicom. Jednom prilikom su mu rekli da ako pošalje 200 dolara, moći će da priča sa svojom majkom. To je bio sav novac koji je ima, ali je ipak platio, samo da bi mu odgovorili "Ne, ne možeš da pričaš sa svojom majkom.
Jedan njegov brat je uspeo da pobegne u Izrael, a sreli su se u Gvatemali kako bi vlastima rekli šta se dešava sa Lev Tahorom. Kod kuće u Kvebeku Levi planira da krene i na fakultet i da studira psihologiju.
"Prošao sam mnogo, mislim da mogu da pomognem ljudima", zaključio je Levi.
povezane vesti
